Пређи на садржај

лу́жити

лу́жити

Глагол

[уреди]

лу́жити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. лужити, лу̑жим [1]

Значења:

  1. Потапати у луг, цеђ; прати лугом, искувавати у лугу. [1]

Примери:

  1. Ша̑вољ, шаво̀љица што се лу́жило. [2] [3] Дероње Бегеч Мокрин Ново Милошево Деска [1]
  2. Кад опре́деш, о̏нда се лу̑жи, о̏нда тка̑ш. [1]


Изведене речи:

  1. лужење [1]


Синоними:

  1. лужина [4] [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 308.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 238.
  4. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 304.

Напомене

[уреди]