лужити
лужити
лужити (српски, lat. lužiti)[уреди]
Глагол[уреди]
Именица[уреди]
лужити, {{{род}}}
Облици:
Значења:
- Потапати у луг, цеђ; прати лугом, искувавати у лугу. [1]
Примери:
- Ша̑вољ, шаво̀љица што се лу́жило. [2] [3] Дероње Бегеч Мокрин Ново Милошево Деска [1]
- Кад опре́деш, о̏нда се лу̑жи, о̏нда тка̑ш. [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 308.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 238.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 304.