лиса
лиса
Српски
Српскилиса (српски, lat. lisa)
Именица
лиса, ж
Облици:
- ли̏са, лѝса Јасеново [1]
- ли́са Сремска Рача Вогањ Мали Радинци Јарак Крушедол Марадик Голубинци Војка Батајница Грабовци Купиново Бољевци Сурчин [2] [1]
- ли̏са Јамена Свилош Черевић Врдник Мали Радинци [2] [1]
Значења:
- Бела пега, шара на челу овце, краве, коња и сл. [3][1]
- Овца са белом шаром на црној глави. [1]
- Крава са белом шаром на глави. [1]
- Кобила са белом шаром на глави. [1]
- Коњ са белом шаром на челу. [1]
Примери:
- О̀на̄ о́вца ѝма̄ ли̏су. [4] Лаћарак Бачинци Ђурђево Вршац Ченеј [1]
- Према боји и особини вуне [овце] називају их: лиса — ако је све црно, а само напред има бело. [5] [1]
- Вѝдим да и А́рса о̏ће да про̀да о̀ну њѐгову ли̏су. [2] [4] Ченеј Гибарац Черевић Крчедин Мали Радинци Голубинци Јарак Кленак Вршац Иванда [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 37.
- ↑ 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.