кљу̏цати

кљу̏цати

кљу̏цати (српски, lat. kljȕcati)

Глагол

кљу̏цати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: дем.

Облици:

1. -а, кљуцати
2. -нем, кљуцати
3. лупати, кљуцати

Значења:

1. Кљуном узимати храну (о птицама).
2. Кљу ном узе ти хра ну (о пти ца ма).

Примери:

1. О̏ндак до̑ђу [бре гу ni це] и на ле́то ста̏ну и кљу̏ца ју, ва̏та ju пче̏ле. Избиште Каћ
2. Ако не ко ве ће пи ле ипак за же ли да се про ву че, квоч ка би га свој ски кљуцнула јаким кљуном, да зажди главом без обзира све до гумна. Платичево
3. О̏ндак о̏н сас чѐкићем кљу̏цне. Ловра

Изведене речи:

1. кљу̏цнути

Синоними:

1. кљувати

Изрази:

1. Кљуца пиле у гвоздене виле ("биti neдостојан, недорастао за нешто"; "Нашем оцу, повратniку из Русије, замерио се примедбом: „Кљуца пиле у гвоздене виле!” и оцу је одузето право на добровољачку земљу"). Платичево