кржа

кржа

кржа (српски, lat. krža)[уреди]

Именица[уреди]

кржа, ж

Категорије: риб.ћурч.


Облици:

  1. кр́жа [1]

Значења:

  1. Штап на који се лаптарош ослања док извлачи мрежу. [1]
  2. Дрвени штап са савијеном дршком. [2] Крашово[1]
  3. Алатка за стругање коже, лешење. [1]

Примери:

  1. Постоји лаптарош који са кржом — на текућој реки он ради са кржом. Има један помоћни штап који је од весла онај горњи део направљен као паљак. То је заши ље но и он с отим се од ба ча и мо же да ру ко во ди ка ко он же ли са мре жом. [3] Стари Сланкамен [1]
  2. Кржа — палица направљена од сировог правог штапа па при врху савијена те се то увеже док се не осуши. Носили старци. Правили су је и једноставније ако нађу погодно рачвасто дрво. Јасеново Избиште [1]
  3. После тога се само кожа (не и вуна) овлажи, оструже „кржом” и „ишчибука” прутовима. [4] [1]
  4. Кр́жа. Тако се зове алат с којим ћурчије коже ле̏ше̄. [5] [1]
  5. Онда се ски̑да гру̑би сло̑ј ко̏же, по̀кожица о̀на, са о̀вим. То̑ је кр́жа. Со̀ тим се о̀чисти ко̏жа и о̏нда бу̏де го̀това. Фи̑но о̀чисти. Ш њо́ме се на̑јви̏ше о̏чисти. [6] [7] Ковиљ Јаша Томић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 57.
  3. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 60, 61.
  5. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  7. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 149.

Напомене[уреди]