комин
комин
Именица
[уреди]комин, м
Облици:
Значења:
- Отворен димњак, место у кухињи где је огњиште непосредно повезано са димњаком. [1]
- Ме сто у ста рин ској ку хи њи где је ог њиште не по сред но по ве за но са дим ња ком. [1]
- Димњак на парној вршалици, локомотиви и сл. [1]
Примери:
- Тако исто не дирају ни роде кад праве гнездо на комину (димњаку). [2] Јарковац [1]
- Ју̏, ка̏ко ди̏ми, мо̑ра да се за̀пушио ко̀мин, а и ста̑ри је, тре̏ба да се ру̏ши. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Орловат Иванда [1]
- На̏ш ко̏мин је кри̑в и те́шко пову́че. [3] [4] [5] Ченеј Српска Црња Итебеј Јаша Томић Конак Маргита Сакуле Сефкерин Црепаја Избиште Иланџа Алибунар Уљма Омољица Панчево Долово Ковин Делиблато Кајтасово Велико Средиште [1]
- Кроз ко̏мин ѝде ди̏м. Добрица [1]
- Успомена на негдашње стање, кад су била отворена огњишта, очувана је у изразу „комин”, како зову димњак. Јарковац [1]
- Док су били отворени „комини” у кући, свекрва је младу прво одводила под отворен оџак у који је млада морала да погледа да би јој деца имала црне очи. [6] [1]
- Же на ма је та ко ђе у тој не de љи стро го за бра њи ва но ду же за др жа ва ње ис под „ко mi на” (оџа ка) [ПЧ III 96 — ЗПР]. [1]
- Ди̏жемо у ко̏мин, вези̑вамо по две̏ та́бле. [7] [8] [9] [4] Избиште Житиште Маргита Добрица Алибунар Вршац Делиблато [1]
- Сто́ју [кобасице] ма̏ло један да̏н-два̏, и о̏нда и ме̏темо у ко́мин. Вршац [1]
- О̀творен ко̏мин и ту̑ се су̑ши ме̑со и го̏ре о̀џак и̏ма. [4] Панчево Итебеј Јаша Томић Конак Добрица [1]
Изрази:
- Истерати ("оштро казнити (некога), осветити се"; "Има да му истера мачку на комин"). Јасеново [1]
- У собу дима ко укомина Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 115.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 186.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 148.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 90.
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 196.