komin

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

komin

komin (српски, ћир. комин)[уреди]

Именица[уреди]

komin, м

Облици:

  1. kȍmin, kòmin [1]

Значења:

  1. Otvoren dimnjak, mesto u kuhinji gde je ognjište neposredno povezano sa dimnjakom. [1]
  2. Me sto u sta rin skoj ku hi nji gde je og njište ne po sred no po ve za no sa dim nja kom. [1]
  3. Dimnjak na parnoj vršalici, lokomotivi i sl. [1]

Примери:

  1. Tako isto ne diraju ni rode kad prave gnezdo na kominu (dimnjaku). [2] Јарковац [1]
  2. Jȕ, kȁko dȉmi, mȏra da se zàpušio kòmin, a i stȃri je, trȅba da se rȕši. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Орловат Иванда [1]
  3. Nȁš kȍmin je krȋv i téško povúče. [3] [4] [5] Ченеј Српска Црња Итебеј Јаша Томић Конак Маргита Сакуле Сефкерин Црепаја Избиште Иланџа Алибунар Уљма Омољица Панчево Долово Ковин Делиблато Кајтасово Велико Средиште [1]
  4. Kroz kȍmin ìde dȉm. Добрица [1]
  5. Uspomena na negdašnje stanje, kad su bila otvorena ognjišta, očuvana je u izrazu „komin”, kako zovu dimnjak. Јарковац [1]
  6. Dok su bili otvoreni „komini” u kući, svekrva je mladu prvo odvodila pod otvoren odžak u koji je mlada morala da pogleda da bi joj deca imala crne oči. [6] [1]
  7. Že na ma je ta ko đe u toj ne de lji stro go za bra nji va no du že za dr ža va nje is pod „ko mi na” (odža ka) [PČ III 96 — ZPR]. [1]
  8. Dȉžemo u kȍmin, vezȋvamo po dvȅ táble. [7] [8] [9] [4] Избиште Житиште Маргита Добрица Алибунар Вршац Делиблато [1]
  9. Stóju [kobasice] mȁlo jedan dȁn-dvȁ, i ȍnda i mȅtemo u kómin. Вршац [1]
  10. Òtvoren kȍmin i tȗ se sȗši mȇso i gȍre òdžak ȉma. [4] Панчево Итебеј Јаша Томић Конак Добрица [1]


Синоними:

  1. odžak [1]



Изрази:

  1. Isterati ("oštro kazniti (nekoga), osvetiti se"; "Ima da mu istera mačku na komin"). Јасеново [1]
  2. U sobu dima ko ukomina Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 115.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 186.
  4. 4,0 4,1 4,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 148.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81.
  8. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 90.
  9. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 196.

Напомене[уреди]