ко̀њара
ко̀њара
Именица
[уреди]ко̀њара, ж
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
Примери:
- Па ко̏њска ками́ла ми̑ смо то̑ зва́ли, ко̀њара то̑ је. То̑ нѝје да се бе̏ре, зна̑м да ка̑жу: нѐмо̄јте бра̏ти ту̑ ко̀њару, ка̑же, не вре́ди то̑ бра̏ти, та̑ нѝје за ча̏ј ; ➡ ка́та. [2] Бачка Паланка [1]
- Де̏телина лу̀це̄рка — што ми̏ на̀зӣвамо — то је ко̀њара, ка̏ко ка̑жу. Бачинци [1]
- Некада се жито врло коњима; тај начин је престао око 1890. године […] Деда Веса Рацков из Стапара последњи пут је вршио коњима 1893. године. После машина „су ва ча” би ле су „ко ња ре”, тј. ко њи су по кре ta ли то чак. Ма ши на је би ло ма ло, та ко да су још ду го вр ли ко њи ма. По сле је ушао у упо тре бу дреш и на кра ју су до шле „ва тре не” тј. пар не ма ши не. [3] [1]
- Та̑ ма̀ши на се зва́ ла ко̀ња ра. То̑ је не̏ка̄ко окру́гло др̏во, пре̏чник шупљѝне три̑ ме̑тра — ко бу̏ре. И о̏нда ту̑ ме̏ту жи̏та, и та̑ј ко̏њ о̀кре̄ће, и то̑ се вр̀ти, и мла̑ти жи̏то. [4] Тител Мошорин [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.