ки̏сео

ки̏сео

ки̏сео (српски, lat. kȉseo)[уреди]

Придев[уреди]

ки̏сео -а, -о, прид.

Категорије: прен.одр. вид.бот.


Облици:

  1. кисео, -ело, -ела [1]
  2. кисео [1]

Значења:

  1. Који је киселог укуса (додавањем какве киселине, кисељењем или гљивичним врењем). [2] [3] Српски Крстур Баранда Јасеново[1]
  2. Нерасположен, зловољан, туробан. [1]
  3. Који је киселог укуса (додавањем какве киселине, кисељењем или гљивичним врењем). [1]
  4. Минерална вода за пиће. [1]
  5. Сурутка. [1]
  6. Врста јела од кромпира. [3] Баранда[1]
  7. Сир који настаје прерадом или изазваном ферментацијом млека. [1]
  8. Вино које се укиселило. Суботица Мокрин[1]
  9. Тесто у које се ставља квасац да нарасте. [1]
  10. Који има оштар, непријатан мирис, мирис киселине. Нови Сад[1]
  11. Ailanthus altissima. [1]
  12. Врста квасног теста за колаче. [1]

Примери:

  1. Данас ми дете нешто кисело. [1]
  2. Шта си тако кисео? Јасеново [1]
  3. Јѐдни прода́ду та̀ко кѝселу, а јѐдну наби́јају. [3] Дероње Баранда [1]
  4. Ја̑ ку̏ва[м], ме̑сим, шта̏ ко̑ во̏ле; кѝселе гѝбанице во̏лу с ма̀ко̄м. [4] Параге Турија [1]
  5. Та̏ко би је̏о ки̏селе чо́рбе, да ми ску̏ваш. Вршац [1]
  6. И чо́рба се ку̏вала, ки̏села чо́рба. [5] Павлиш Суботица Нови Сад Зрењанин [1]
  7. Па се о̀бично пра̏вила кѝсела чо́рба, јер је врућѝна, ле̏то̄ је, па смо им но̀сили шпри́цере. Кула [1]
  8. Кѝсе ла ку̀пу са — то̏ је би́ло о̏ба ве зно. [1]
  9. Ле̏ ti сла̀тки ку̀пус, а зи̑ми кѝсе ли ку̀пус. Стари Сланкамен [1]
  10. Ку̏ва ли смо да̀на ске кѝсе ла ку̀ пу са. [6] Нови Сад Мартинци Павловци Турија [1]
  11. Ја̑ пра̏вим ова̀ко: о̀ставим на то̏плом мле́ко и о̀но о̏ма дру̏ги-тре̏ћи да̑н у̀кисне и ја̑ о̏нда ски̏нем ка̀јмак, а о̀но на̏спем у цѐдило. То̑ се зо̀ве кѝсели си̏р и о̑н је ва̀ко си̏тан, мо̏ш га на̀ кру ма̏зати. Кѝсели се пра̏вӣ без во̀де̄. [7] Гибарац Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Свилош Черевић Шуљам Јарак Вогањ Грабовци Мали Радинци Нерадин Прхово Голубинци Купиново Карловчић Нови Сланкамен Госпођинци Бачка Паланка Бегеч [1]
  12. Ки се ло мле ко пра ви се од кра вљег или овчијег мле ка, ко је се прет ход но ску ва и од уква се, ко ја се ста вља у њега ( — Ђу). [8] [1]
  13. О̏нда кад до̑ђе то̏ ле̏тњо до̏ба и ко̀пња, о̀ни сви̏, кад ѝду у ри̑т, свр̑ну, у̏зму сла̀нине ко̀т куће и ма̏л кѝсела мле́ка. [7] [8] Бачко Петрово Село Јамена Моровић Гибарац Сремска Рача Вишњићево Бачинци Моловин Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Кленак Јарак Јазак Вогањ Врдник Хртковци Платичево Грабовци Сремска Каменица Буђановци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Војка Крчедин Бољевци Сурчин Нови Сланкамен Батајница Белегиш Змајево Госпођинци Футог Итебеј Опово [1]
  14. О̏нда се ме̏те у њѐга од кѝсе лог мле́ка ма̏ло. Мартонош [1]
  15. Да у̀ме̄сим те̑сто и сла̀тко и кѝсело, кѝфлице са̀ салом. Шимановци Стари Сланкамен Каћ Нови Сад [1]
  16. И̏ма о̀но фи̑но бра̏шно — то̏ је би́ло за кола́че, те̑ста кѝсела. Буђановци [1]
  17. Кѝсело др̏во — бу̏де [велико] и нара́сте. Ту̏ ко̀д на̄с између ку̑ћа нара́сте. Ми̏ ка̑жемо кѝсело др̏во. Ме̏кано је то̏ ја̑ко. [9] Буковац Ердевик Сусек Свилош Врдник Чортановци Каћ Иланџа [1]
  18. Правила сам кисело с маком. Каћ [1]
  19. Заме̑симо ки̏село па пра̏вимо плетени̏це. Вршац [1]


Изведене речи:

  1. кисели [1]


Изрази:

  1. Кисело ко вино Јасеново [1]
  2. кисо ко сирће Избиште Јасеново [1]
  3. ки̏село ко сѝчан ("кисело као отров"). Бегеч [1]
  4. кисело ко цецељ Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 322.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
  4. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 71, 619.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101.
  6. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  7. ↑ 7,0 7,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  8. ↑ 8,0 8,1 Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 98.
  9. ↑ Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ки̏сео&oldid=552031”