кефа

кефа

кефа (српски, lat. kefa)[уреди]

Именица[уреди]

кефа, ж

Облици:

  1. кѐфа [1]

Значења:

  1. Четка за одело. Суботица[1]

Примери:

  1. Би́ла је чи̏ста кѐфа, а би́ла је кѐфа за цѝпеле, с ко̀је̄м си и̏скефо цѝпеле. Суботица [1]
  2. Чим фру̀штукујеш, у̀зми кѐфу и сре́ди ко̀ња док га̏зда до̑ђе. [2] Ченеј [1]


Синоними:

  1. четка [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кефа&oldid=203997”