зрно

зрно

Српски

зрно (српски, lat. zrno)

Падеж Једнина Множина
Номинатив зрно зрна
Генитив зрна зрна
Датив зрну зрнима
Акузатив зрно зрна
Вокатив зрно зрна
Инструментал зрном зрнима
Локатив зрну зрнима


Именица

зрно, с

Категорије:

[1.1.] бот.

Облици:

[1.1.] ади [1]

Слогови: зр-но,  мн. зр-на


Значења:

[1] Ситни, заобљени биљни плод. [1]
[2] Плод житарице (пшенице, кукуруза и сл.). [1]
[3] Метак; куглица барута. Вилово[1]

Примери:

[1.1.] Млека, два-три јајета, ди покоје зрно сува грожђа. [3] [4] Арадац, Сремски Карловци, Надаљ, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Ковиљ, Мошорин, Тител, Санад, Банатска Паланка, Крушчица [1]
[2.1.] Узме торбицу или ведро, и узима у шаку и пушћа по два зрна, једно, како испада из руке.[5] [6] [7] [4] Томашевац, Лаћарак, Суботица, Бегеч, Надаљ, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Каћ, Ковиљ, Мошорин, Тител, Кикинда, Зрењанин, Банатска Паланка, Ковин [1]
[2.2.] То се само које зрно куруза мете, знаш ли, жито је у ствари, али само дегод које зрно се мете кукуруза. Суботица [1]
[2.3.] Онда под квочку се наређа курузна зрна. Мартонош [1]
[2.4.] Слама напред иде, а зрно, очишћено, готово, натраг, у џак. Меленци [1]
[2.5.] Копа рупу, па ондак једна женска тури два-три зрна. Јасеново [1]
[2.6.] Више ушпара зрнади, више засеје. [8] [9] [10] Томашевац, Госпођинци, Итебеј [1]
[2.7.] То се сеје браздом, и чешће, кад бациш зрнаде чешће: кад више бациш, више никне. Зрењанин [1]
[2.8.] Пасуљевина се одваја за храну стоци, али се претходно пребере и од зеленог зрневља кува најукуснији млади пасуљ. [11] [12] Платичево, Госпођинци, Ново Милошево [1]
[3.1.] Четир и по — то је димни, а бездимни барут је јачи, он ће ти распасти пушку ако метеш више, исто имаш скалу колко они зрнади, исто сачма иде, па штопла, па поклопац, па завртач онај заврнеш га. Вилово [1]

Изрази:

[1.1.] колико у маку има зрна, толико у години има светаца Јарковац [1]
[1.2.] И ћорава кокошка неки пут нађе ˜ ("i nesposoban čovek ponekad uradi nešto uspešno"). Јасеново [1]

Асоцијације:

[1.1.] комад [2]

Изведене речи:

[1.1.] зрнад [1]
[1.1.] зрневље [1]



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Ћосић, Павле; ет ал. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Корнет. ИСБН 978-86-86673-09-1.  (ЦОБИСС)
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 81.
  4. 4,0 4,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХВИИ, 1991, 623—708.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 170, 157, 176.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 141.
  7. Жито. 1988, 208 стр, стр. 60, 119.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХВИИИ, 1997, 586 стр, стр. 73, 74.
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 157, 167.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 148.
  11. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 150.
  12. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 21, 22.