зре̏о
зре̏о
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]зре̏о, прил.
Категорије: одр. вид.риб.прен.
Облици:
Значења:
- Који је доспео у стање за јело (о биљним плодовима, намирницама и сл.). [1]
- Мед спреман за вађење из саћа. [1]
- Подливени посољени сир који је дуже одстојао. [2] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Старчево Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Суботица Футог Госпођинци Ђурђево Итебеј Опово[1]
- Потпуно телесно и умно развијен (о човеку). [1]
- Зрело доба у човековом животу. Вршац[1]
- Како приличи зрелој особи, разумно, паметно. [1]
- Који представља продукт полно зреле јединке. [1]
- Икра спремна за оплодњу. [3] Ковиљ[1]
- Провидан. [1]
Примери:
- Крушке су већ зреле, треба ји брати. [4] [5] [6] Ђурђево Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Гардиновци Мошорин Тител Српски Крстур Нови Бечеј Башаид Итебеј Фаркаждин Баранда Избиште [1]
- Гро̑жђе кад је зре̏ло у кој до̑ба с[е] то̑ бра̑ло, Госпоји́на, да већ сам и забо̀равио. Ченеј [1]
- Пче̏ла за̀твори ћѐлију кад је зре̏о ме̑д. Нови Карловци [1]
- Све̏ж ме̑д ни́је зре̏о. Итебеј [1]
- Кристалѝше се кад је зре̏о, кад на̀пуну ко̏шницу. Међа Нештин Ердевик Пећинци Сремска Митровица Карловчић Обреж Верушић Деспотово Каћ Гардиновци Ђала Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Башаид Српска Црња Радојево Дебељача Сефкерин Конак Омољица Бела Црква Вршац [1]
- о̀вчијег мле́ка се пра̏вио та̑ј зре̏ли си̏р. Стари Сланкамен Суботица [1]
- Он је већ зрео да мож да се жени. Ђурђево [1]
- Кад ѝслужи во́јску, зре̏ло ће ве̏лик пу̑т на̀правити. Помаз [1]
- Има снежни лед, тај више икрави лед […] а иначе стаклени лед [...], то кажемо зрели лед. [7] Србобран [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Зазре̏ло ("за зимницу, за коришћење у току целе године"). [1]
- лу̏ка цр̑на за зи̑му, цѐлера, па̏радајз, па̀прике. — О̀вај дру̏ги па̀сӯљ — за зре̏ло — ко̏па̄мо га и ма̑немо да у̀зре, и за̏ зӣму о̀стане ("О̀вај дру̏ги па̀сӯљ — за зре̏ло — ко̏па̄мо га и ма̑немо да у̀зре, и за̏ зӣму о̀стане"). Зрењанин [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150, 162, 274, 384.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137, 251.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.