zrȅo

zrȅo

zrȅo (српски, ћир. зре̏о)[уреди]

Прилог[уреди]

zrȅo, прил.

Категорије: одр. вид.риб.прен.


Облици:

  1. -lo, zreo, -la [1]
  2. zreo [1]

Значења:

  1. Koji je dospeo u stanje za jelo (o biljnim plodovima, namirnicama i sl.). [1]
  2. Med spreman za vađenje iz saća. [1]
  3. Podliveni posoljeni sir koji je duže odstojao. [2] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Кукујевци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Старчево Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Суботица Футог Госпођинци Ђурђево Итебеј Опово[1]
  4. Potpuno telesno i umno razvijen (o čoveku). [1]
  5. Zrelo doba u čovekovom životu. Вршац[1]
  6. Kako priliči zreloj osobi, razumno, pametno. [1]
  7. Koji predstavlja produkt polno zrele jedinke. [1]
  8. Ikra spremna za oplodnju. [3] Ковиљ[1]
  9. Providan. [1]

Примери:

  1. Kruške su već zrele, treba ji brati. [4] [5] [6] Ђурђево Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Гардиновци Мошорин Тител Српски Крстур Нови Бечеј Башаид Итебеј Фаркаждин Баранда Избиште [1]
  2. Grȏžđe kad je zrȅlo u koj dȏba s[e] tȏ brȃlo, Gospojína, da već sam i zabòravio. Ченеј [1]
  3. Pčȅla zàtvori ćèliju kad je zrȅo mȇd. Нови Карловци [1]
  4. Svȅž mȇd níje zrȅo. Итебеј [1]
  5. Kristalìše se kad je zrȅo, kad nàpunu kȍšnicu. Међа Нештин Ердевик Пећинци Сремска Митровица Карловчић Обреж Верушић Деспотово Каћ Гардиновци Ђала Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Башаид Српска Црња Радојево Дебељача Сефкерин Конак Омољица Бела Црква Вршац [1]
  6. òvčijeg mléka se prȁvio tȃj zrȅli sȉr. Стари Сланкамен Суботица [1]
  7. On je već zreo da mož da se ženi. Ђурђево [1]
  8. Kad ìsluži vójsku, zrȅlo će vȅlik pȗt nàpraviti. Помаз [1]
  9. Ima snežni led, taj više ikravi led […] a inače stakleni led [...], to kažemo zreli led. [7] Србобран [1]


Изведене речи:

  1. zrȅlo [1]


Изрази:

  1. Zazrȅlo ("za zimnicu, za korišćenje u toku cele godine"). [1]
  2. lȕka cȓna za zȋmu, cèlera, pȁradajz, pàprike. — Òvaj drȕgi pàsūlj — za zrȅlo — kȍpāmo ga i mȃnemo da ùzre, i zȁ zīmu òstane ("Òvaj drȕgi pàsūlj — za zrȅlo — kȍpāmo ga i mȃnemo da ùzre, i zȁ zīmu òstane"). Зрењанин [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150, 162, 274, 384.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137, 251.
  6. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]