гледнути
Изглед
гледнути
Глагол
[уреди]Облици:
Значења:
Изрази:
- гледи ко вештац Јасеново [1]
- гледу у њега ко у сунце [1]
- ˜ на̏високо ("занимати се само за младиће из виших друштвених слојева (о удавачама)"). Ново Милошево [1]
- ˜ сво́ју ку̏ћу ("гледати свој посао"). Вршац [1]
- ˜ сво̑ј по́со ("не мешати се у туђе ствари"). Вршац [1]
- ˜ кроз пр̏сте ("пропуштати, не замерати"). Вршац Јасеново [1]
- гледати збуњено, тупо' Сомбор Мокрин Вршац [1]
- ˜ пра̏во у о̏чи ("не стидети се"). Вршац [1]
- ˜ испод очи̑ју ("крадом посматрати"). Вршац [1]
- ˜ на све очи ("слушати и гледати отворених очију"; "Гле́ди на све̏ о̏чи"). Меленци [1]
- ˜ ко о̏ко ("исто"). Вршац [1]
- поклону се у зубе не гледа ("поклону, дару не смеју се стваљати замерке"). [1]
- Гле̏даду се ко пци̑ ("мрзети се, не подносити се"). Вршац [1]
- ˜ с виси́не ("бити уображен, надувен"). Вршац [1]
- ˜ по̏преко ("гледати нетрпељиво"). Каћ Бегеч Вршац [1]
- ко да са̏д гле̏дам ("живо се сећам"). Вршац [1]
- ˜ бе́ло ("не разумети, не схватати"). Вршац [1]
- ˜ болесни́ка ("неговати болесника"). Ново Милошево [1]
- ˜ ко зе̏ницу ("чувати с највећом љубављу"). [1]
- ˜ ко маче у празан тањир [1]
- не мо́гу с очи̏ма да гле̏дам ("мрзети, не подносити"). Вршац [1]
- ˜ у пасуљ ("гатати помоћу зрна пасуља"). Вршац [1]
- ˜ ко теле у шарена врата [1]
- ˜ у зу̑бе ("процењивати године старости"). Вршац [1]
- ˜ ко ма̏ло во́де на дла̏н ("исто"). [1]
- гледи ко душман Јасеново [1]
- ко што са̑д тѐбегле̏дам ("својим очима сам гледао"). Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.72.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.19.