водица
водица
Именица
[уреди]водица, ж
Категорије: дем. хип.
Облици:
Значења:
- Вода освећена у цркви или код куће, пред велике празнике и крсну славу. [1]
- Лек у течном стању. [1]
- Извор или бунар чија вода има лековиту или исцељујућу моћ. [1]
Примери:
- Да̑ј дѐтету ма̏ло во̀дице, па на спа́вање. Јаша Томић Сомбор Суботица Тараш Неузина Бока Шурјан [1]# Си̏пај ма̏ло води̏це у у̏во и о̏ма ће да те про̑ђе. Вршац Јасеново [1]# Тога дана [на Богојављење] иде се у цркву за богојављенску водицу, којом се мажу оболели делови тела. [2] Остојићево [1]# То̑ по́па до̑ђе у ку̏ћи с о̀том богоја́вљенском во̀дицом. Јаша Томић Сомбор Ђурђево Каћ Ковиљ Ново Милошево Неузина Бока Шурјан [1]# Прво нас [свештеник при крштењу] опоји, босиљком умоченим у свету водицу испрска. [3] Опово Сомбор Суботица [1]# По́па кад кре̑не у̏ кућу не̏ку, на све́тац, но̏си све̑ту во̀дицу и у њу̑ у̀мо̄чи гра̏нчицу од бо̀сиљка и пр̑ска по со̏би. Јаша Томић Сомбор Неузина Шурјан [1]# Кад је о̑н ви̏дио [дете], о̑н на̀прави не̏ку во̀дицу. Суботица Каћ [1]# На̏ш на́род је ту̏ во̀дицу и на̀правӣо и по̀диго и о̀правӣо. Бачко Петрово Село [1]
- Ми̑ смо би́ли баш на во̀дицу. [4] Итебеј Сомбор Дероње [1]# Одлазак на црквене водице имао је и друштвени, а не само религијски значај. На водицама се младеж забављала игром, песмом, свирком. [5] Сомбор [1]# У Загајици је значајно то што је водица непосредно уз сеоску цркву, док су иначе такве водице обично по пољу изван насеља. [6] [7] Загајица [1]
- Кад икона остари, похаба се, она се не баци него се носи на сеоску водицу и тамо се обеси, пошто се за кућу купи нова. [1]
- Таквих водица има свуда по Банату и Бачкој. [1]
- Обично су такве водице појединци из захвалности уредили: озидали бунар, подигли крст или капелу и сл. [8] Јарковац [1]
- Водице су извори или бунари, чијој води се приписује лековита моћ. [1]
Изрази:
- ТКПВ] [1]
- осве́титиводи̏цу. — По́па до̑ђе у ку̏ћи пре̏ један да̑н. О̏н осве̑ти води̏цу ("По́па до̑ђе у ку̏ћи пре̏ један да̑"). Вршац [1]
- Осветити/све́титиво̀дицу ("вршити црквени обред над водом да би се добила освећена (света) водица"; "По́па је до̀лазио да све̑ти во̀дицу у̀ кућу"). Помаз Госпођинци Ковиљ Елемир [1]
- ФОГП 604 [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158.
- ↑ Софија Димитријевић, Лончарство у Сомбору. — Рад, 1, 1952, 182— 191, стр. 183.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 298.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 72.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Јарило код Срба у Банату. — ЗДН, 8, 1954, 42—55, стр. 43.
- ↑ Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 170.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 107, 114.