бу́чати

бу́чати

бу́чати (српски, lat. búčati)[уреди]

Глагол[уреди]

бу́чати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: безл.


Облици:

  1. , бучати [1]

Примери:

  1. Бу́чи ми у гла́ви, мо̑ра да ни́је би́ло чи̏сто ви́но. Вршац Сомбор Бегеч [1]
  2. Кр̀мача бу́чи. Сомбор [1]


Синоними:

  1. буцати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]