беочуг

беочуг

Српски

беочуг (српски, lat. beočug)

Именица

беочуг, м

Облици:

  1. бе̏очуг
  2. -у́га, бео̀чуг [1]

Значења:

  1. (значење изведено преко синонима) круг, прстен, колут, котур, коло, венац, алка, обруч, витица, арх. бандажа арх., рег. колобар рег., рет. серкл рет. [2][н 1]

  2. Карика у ланцу. [1]
  3. Део на јаслама за који се, привежу краве и коњи. [1]
  4. Гвоздени део радног ама кроз који се, провлаче кајаси на радном аму. [1]
  5. Округли метални део на глави бича. [1]

Примери:

  1. А та̑ вла̀чуга и̏ма пу̏но ти̑ беочу́га. Тител Турија Надаљ Каћ Ковиљ Ново Милошево Нови Бечеј [1]
  2. За̀качим бе̏очуг за ку̏ку, а з дру̏ге стра́не ла́нца прову́чем ка̀ишчић крос ка̀рику. Бачинци Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ [1]
  3. Н[а] о̀те ве̏личке беочу́ге се, ве̑жеду кра̏ве за ја̏сле док је̏деду да не по̀бегнеду ил да не ѝзва̄лиду то̑. Шурјан Ковиљ Ново Милошево Нови Бечеј Јаша Томић Неузина Бока [1]
  4. Прову́ци каја́се кроз бео̀чуг а́ма. Тараш [1]
  5. Ста̏вио сам жу̑те беочу́ге на мо̑ј но̏ви сѐрса̄н. [3] Бегеч Јамена Моровић Вашица Сремска Рача Мартинци Ердевик Лежимир Сремска Митровица Сремска Каменица Јарак Вогањ Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Прхово Крушедол Крчедин Нови Сланкамен Деспотово Силбаш Змајево Сивац Вајска Лалић Руменка Чуруг Шајкаш Гардиновци Тител Српски Крстур Падеј Иђош Ново Милошево Српска Црња Радојево Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Тараш Елемир Житиште Арадац Ботош Чента Перлез Орловат Добрица Сефкерин Панчево Црепаја Алибунар Долово Баваниште Ковин Уљма Вршац [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)
  3. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене

  1. Ово значење је изведено преко синонима. Молимо вас да замените овај шаблон одговарајућим описом значења.