бео̀чӯг

бео̀чӯг

бео̀чӯг (српски, lat. beòčūg)[уреди]

Значења:

  1. Карика у ланцу. [1]

Примери:

  1. А та̑ вла̀чуга и̏ма пу̏но ти̑ беочу́га. Тител Турија Надаљ Каћ Ковиљ Ново Милошево Нови Бечеј [1]


Синоними:

  1. бе̏очуг [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]