Разговор:Нови Сад
Изрека казе да је у Новом Саду, због традиционалног гостопримства, надалеко цувеног гурманлука, обиља хране, доброг вина, музике и многих ресторана - најтезе бити гост!
Добро нам досли и верујте да сте овде, заиста, сви код своје куце!
ОПШТИ ПОДАЦИ Нови Сад је подигнут на левој обали Дунава у Бацкој. Простире се на алувијалној тераси и старом подунавском путу на месту најпогоднијег прилаза Дунаву и најповољнијем прелазу из Бацке у Срем где је Дунав сирок само 350 метара. Град је повезан са висе приградских насеља. Спада медју највеце привредне и културне центре у СРЈ.
Нови Сад је главни град Аутономне Покрајине Војводине. Он обухвата две опстине: Нови Сад и Петроварадин које са приградским насељима имају 304.519 становника. Налази се измедју 19 степени и 51 минут истоцне дузине и 45 степени 20 минута северне сирине.
Градска заједница се простире на 702,7 квадратних километара од цега Нови Сад са Петроварадином и Сремском Каменицом заузима 129,4 квадратна километра а градјевински рејон 106,2 квадратна километра. Градови седиста опстина су Нови Сад са 233.297 становника и Петроварадин у коме зиви 13.307 зитеља. Надморска висина равницарског дела града је 72 до 80 метара а град се налази измедју 1.252. и 1.262. километра дунавског тока. ИСТОРИЈАТ Нас град историцари убрајају у младје градове, јер је утемељен пре 300 година, тацније 1694. године, мада прва археолоска налазиста откривају трагове насеобина јос од пре 3000 година пре насе ере. Први зитељи били су 12 војника са слузбом у Петроварадинској тврдјави и 20 пекара, месара и других занатлија, који су слузили за потребе тадасњег гарнизона.
Цитанка историје Новог Сада мозда није, у поредјењу са другим европским градовима, дебела књига, али је – од 1694. године када је изградјен мостобран насупрот Петроварадинској тврдјави, а око њега уз обалу Дунава где је река најуза ницало и насеље цивила кога у то време називају Петроварадиниенсе или Расцианица цивитас транс Данубиум ситуата, Предградје Петроварадина или Рацка варос прекодунавска – исписана сталном борбом и тезњама за напредним, корисним, добрим и мирним заједницким зивотом на ползу свих својих становника, у прво време Срба, Немаца, Јевреја, Грка, Мадјара и Цинцара. Отет од бара и ритова с поцетка настајања, мало насеље око Петроварадинског санца, вец 1720 је, уз земунице, имало и прву куцу на спрат! Седам година касније командант Петроварадина писе у Бец да је Рацка варос добро насељена и имуцна. Године 1731. у Санцу се отвара скола, а према мапи из 1745. насеље вец има контуре данасњег града....
Коморско границарска управа гусила је настојања зитеља Санца да се њихова варос развије и то је био основни разлог због кога се зацела идеја о елибертацији.
Упорни у свом настојању, уз заледје својих имања, сигурни у сопствене способности, градјани су прво са несрпским делом својих суградјана 1747. године склопили споразум на цијим основама це, дуго година након тога, поцивати склад и уредјени зивот. Споразумели су се да це у Магистрату будуцег ослободјеног града имати једнак број представника, иста права у бирању сенатора и циновниства, слободно исповедати своју веру, дизати цркве и сколе Делегација санацких градјана – Рацковиц, Вујиц, Богдановиц, Расковиц, Хајл и Андерле – путује у Бец и позајмљује новац за плацање елибертационе дипломе. Уплативси 80.000 рајнских форинти у сребру, наси преци, ваљани трговци и занатлије, купили су самосталност и слободу и сиром отворили врата свом и напретку својих потомака. Позајмица је отплацена ливадама и пустарама, које је град продао својим становницима.
Првог фебруара године 1748. царица Марија Терезија доноси одлуку да град постане слободна краљевска варос и даје јој име: латински – Неопланта, мадјарски – Úј-видéгх, немацки Неy-Сатз, српски Нови Сад.
У пролеце 1748. Нови Сад поциње да зиви по узору на остале слободне градове тог времена.
Од 1748. до краја XVIII века повецава се број становника, умнозавају се имања, деца се сколују. Седамдесетих година град има своју свилару, пивару, млин за прераду дувана у бурмут... Зивот карактерису трговина, молитва и забава: тргује се с многим земљама Европе и Азије, а град крајем столеца постаје најјаци економски центар на југу Угарске. Зивот на раскрсцу и зеља да се зиви у сагласности са духом овог града, имао је своју цену у бурним временима и Нови Сад је 1849. године дозивео прво велико разарање бомбардовањем. Од 2812 зграда, остало је само 808.
С половине XIX века град се опет убрзано подизе и изградјује, из ког времена вецином и потице данасња архитектура старог језгра града. Од тада до Првог светског рата подизу се Градска куца, Владицански двор и католицка црква у центру града, садасња Гимназија “Јован Јовановиц Змај”, Јодна бања, Матица српска...
Последњих година XIX века и поцетком XX, гради се зелезницка станица, мост, кланица, плинара, електрицна централа, уводи се трамвај...
Средином XIX, под аустро-угарском власцу, на граници према Турској царевини, Нови Сад је израстао у знацајно привредно седисте, културни, национални и политицки центар свих Срба, па су га поете прозвале Српском Атином. У насем граду је у то време излазило 56 листова и цасописа на српском језику, 1864. године у њега је пресељена Матица српска, најстарија науцно-културна институција код Срба, а 1861. године основано је Српско народно позористе-најстарији професионални театар у насој земљи. У Новом Саду је саградјена и прва Српска народна скола 1703. године, гимназија 1791. у Сремским Карловцима, а прва болница 1746. године. После Првог светског рата српска војска усла је у Нови Сад 8. новембра 1918. године, а Велика народна скупстина Срба, Буњеваца и осталих Словена 25. новембра донела је одлуку о присаједињењу Баната, Бацке и Барање Краљевини Србији. Дан раније то је уцинила и Скупстина Срема у Руми.
У Краљевини Југославији Нови Сад постаје центар Дунавске бановине. У то време добија свој први булевар, Бановину и нови мост. Године 1936. има вец 69 000 становника.
Други светски рат донео је страсну рацију Хортијеве фасистицке војске, када за три дана Нови Сад губи 1 500 својих зитеља, највисе Срба и Јевреја. За време Другог светског рата погинуло је неколико хиљада Новосадјана.
Новосадски партизански одред ослободио је Нови Сад 23. октобра 1944. године.
Ослободјен фасистицке окупације Нови Сад, главни град Аутономне Покрајине Војводине, дозивљава велики успон као економски, културни, науцни, политицки, административни и сваки други центар Покрајине Такозваном антибирократском револуцијом 1988. године мењају се политицки односи у земљи, а Новом Саду се смањују надлезности. Неколико година касније коси га инфлација, његове становнике погадја сиромаство, а у ратовима на територији некадасње Југославије гине седамдесет двоје Новосадјана, град напустају многи млади и образовани људи, а у њега се склањају на десетине хиљада избеглих и прогнаних.
Тај послератни период и 1996 – 1997. годину обелезавају студентске градјанске демонстрације против резима, а на цело града, изборном вољом градјана, долазе опозиционе политицке странке.
НАТО бомбардовање оставља Нови Сад без мостова, комуникације, воде...
По престанку бомбардовања, вец прилицно исцрпљен град се узурбано обнавља, подизу се нови мостови, понтонски, привремени, монтазно-демонтазни... У недефинисаној атмосфери наде и крајњих граница издрзљивости градјани доцекују и славе победу опозиције на септембарским изборима 2000.
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Нови Сад је сместен у истоцном делу Европе, у Србији и Црној Гори, измедју 19-тог и 20 степена истоцне географске дузине и 45 - тог и 46-тог степена северне географске сирине.
Налази се у јузном делу Панонске низије, вецим делом у Јузној Бацкој на 72 до 80 м надморске висине.
Нови Сад лези на левој обали Дунава, односно на 1.255-том километру његовог тока и усцу у Дунав једног од магистралних канала Дунав-Тиса-Дунав.
Са 15 приградских насеља, подруцје града Новог Сада обухвата поврсину од 702,7 км2 , са Петроварадином и Сремском Каменицом заузима поврсину од 129,4 км2 док градјевински рејон обухвата 106,2 км2
Нови Сад са приградским насељима окупља 20 % становниства Војводине.
Други је по велицини град у Србији.
Просецна температура ваздуха у граду 10,9 степени целзијуса а средња температура у јануару –1 док је у јулу 21,6 степен.
Температурни екстреми се крецу измедју - 30,7 степени (24. 01. 1963.) и + 41,5 степени (6.07.1950).
Годисње падне 686 милиметара воденог талога, број дана са падавинама је 122.
Кота најнизег водостаја Дунава је 70,83 а највиса 79,70 метара надморске висине. Највиси забелезени водостај је +778 центиметара а најнизи - 134 центиметра.
Преузето са СТРАНИЦЕ ЗВАНИЦНЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ НОВОГ САДА