Пређи на садржај

жȅнски

žȅnski

žȅnski (српски, ћир. же̏нски)

Прилог

Прилог

žȅnski, прил.

Придев

Придев

žȅnski -а, -о, прид.

Придев

Придев

žȅnski -а, -о, прид.

Категорије: одр. вид.погр.


Облици:

  1. -o, ženski, -a [1]
  2. -ā, -ō, ženski [1]
  3. ženski [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na ženu, žene. [1]
  2. Spretna, sposobna žena u kućnim poslovima. Вршац[1]
  3. Odeljak za žene u crkvi. Сомбор Нови Кнежевац Ново Милошево Вршац Јасеново[1]
  4. Ginekološko oboljenje. Вршац[1]
  5. Muškarac koji se ponaša kao žensko. Вршац[1]
  6. Deo dvodelne kopče koji ima otvor ili udubljenje. Змајево[1]
  7. Dečija igra loptom. [1]
  8. Osoba ženskog pola. Вршац[1]
  9. Deo pijace gde prodaju žene. Јасеново[1]
  10. Vunom ili krznom postavljen prsluk. [1]
  11. Žensko mladunče ovce staro do šest meseci. [2] Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Бачинци Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Сремска Каменица Грабовци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
  12. Piće s manjim procentom alkohola (npr. liker) ili neko bezalkoholno piće. Нови Сад[1]
  13. Nevestina pratilja na dan svadbe, deveruša. Ловра[1]
  14. Muškarac koji se ponaša kao žensko. Вршац[1]
  15. Koji se odnosi na ženku (o životinjama). [2] Јамена Моровић Гибарац Сремска Рача Вишњићево Бачинци Моловин Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Черевић Шуљам Кленак Вогањ Јарак Јазак Врдник Хртковци Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Прхово Карловчић Марадик Купиново Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Сурчин Батајница Белегиш Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
  16. Koji razvija plod (o cvetu). [1]
  17. Stablo konoplje koje daje seme. Суботица[1]
  18. Ženska osoba. [1]
  19. Trudnica. Нови Сад[1]
  20. Pohotljiva ženska osoba. [1]
  21. Homoseksualac. [1]

Примери:

  1. Uvek je više momaka nego devojaka na korzou, pa tako mnogi nemaju „žensko društvo”. [3] Меленци [1]
  2. Mȕška dèca su dobljávala nȁ tūr, a žȅnska na dlànove pomȁlo. [4] Башаид [1]
  3. Òni ȉmaju i žȅnsku brigádu i mȕšku brigádu. [3] Ловра Шимановци Госпођинци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Јаша Томић Зрењанин Вршац [1]
  4. Ȍnda njim prȋčam kȁko sam krȁve mȕzla, pa sam nòsila dȉ je stȃra žȅmska bólnica. Суботица [1]
  5. igraju nekoliko osoba, od kojih dve osobe stoje spolja i ciljaju loptom ostale osobe koje su unutra. Osobe spolja su obično dve devojke, pa se zato igra i zove ženski grad [LSp]. Сенпетер [1]
  6. Razlika je samo u zakopčavanju, ženski se grudnjak uvek zakopčava na sredini, celom svojom dužinom. [5] [1]
  7. Jȃ sam ȕvēk mórala pȁziti nȁ decu. Jȃ na dȅcu žènskū, a bȉo jèdān Pája Bȁlaš, ȏn je na muškárce. Бачинци [1]
  8. Kȗm kȗpi kȑznicu i pántliku jénu, ako je muškárac — plávu, ako je žȅnska — crvénu. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Избиште Бешка Суботица Мартонош Сомбор Кула Турија Товаришево Ђурђево Ђала Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Башаид Итебеј Меленци Зрењанин Бока Јарковац Томашевац Фаркаждин Вршац Сефкерин Јасеново Крашово [1]
  9. Mada sam žȅnska, ȅto vȍlim da se bȁvim sa polìtikom. Нови Сад [1]
  10. Kad vȉdi žȅnsku, sȁv se ùzbūdi. Српска Црња [1]
  11. Nè volem te žȅnske što pȕše. Бечеј [1]
  12. Mȋ kȕpimo, žȅmske, u snòpove, pa u desètice dȅnēmo. Дероње [1]
  13. Tàko da je òstalo nȃs trȋ žȅmske, štȁ ćemo eto, bòrilī smo se kȁko smo znȁli. Суботица [1]
  14. A sèdi jèdan žȁndār i žȅnska mu ù krīli. Мартонош Нови Сад Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. žȅnska a. [1]


Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 36.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.
  5. ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 115.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 129, 137, 316.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 162.
  8. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 120, 141.
  10. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 98.
  11. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 70.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=žȅnski&oldid=489431”