посејати

посејати

посејати (српски, lat. posejati)[уреди]

Глагол[уреди]

посејати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. -ем [1]
  2. посе̏јати, по̀сејати [1]
  3. , -о НБ [1]
  4. , [1]

Значења:

Примери:

  1. Кад је мо̏ј о̀тац по̀сејо, ни́је ми̏слио о̀ће̄ л ни̏ћи и ка̀кво̄ ће би̏ти. Добрица [1]
  2. По̀сејала сам већ зе̏лен, лу̏кац, гра́шак. Нови Сад [1]
  3. Ја̑ сам у̏зоро и по̀сејо. Војка [1]
  4. И кад је подоељо, о̏нда је ува́тио ко̀ње у машѝну сеја̀чицу и по̀сејо њи̏ву. [2] [3] [4] Кумане Визић Бешка Бачко Петрово Село Чуруг Госпођинци Каћ Бегеч Итебеј Кумане Међа Житиште Арадац Велики Гај Томашевац Перлез Добрица Чента Баранда [1]
  5. Ма̏ло посе̏јем за ку̏ћу, ма̏ло да прода́мо. Вршац [1]
  6. Сва̏ке го̏дине по̀сијемо ку̀деље. Лаћарак [1]
  7. А ја̑ у̏зела јѐчма па ѝде̄м ту̑ на та̑ј дру̏м да по̀сијем јѐда̄н ко̏мад јѐчма. [3] [5] [6] Дероње Суботица Пачир Сомбор Сивац Силбаш Српски Крстур Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид Меленци Чип [1]
  8. То̑ зе̏мљӣште ди је би̏о кро̀мпӣр по̀сија̄н — то̏ се зо̀ве кромпѝрӣште. [7] Ђала Суботица Мокрин [1]


Синоними:

  1. засејати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  3. 3,0 3,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 111, 113, 127, 239.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 124, 151, 239.
  6. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 144.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 239.

Напомене[уреди]