по̀сејати

по̀сејати

по̀сејати (српски, lat. pòsejati)[уреди]

Облици:

  1. посе̏јати [1]

Примери:

  1. Кад је мо̏ј о̀тац по̀сејо, ни́је ми̏слио о̀ће̄ л ни̏ћи и ка̀кво̄ ће би̏ти. Добрица [1]
  2. По̀сејала сам већ зе̏лен, лу̏кац, гра́шак. Нови Сад [1]
  3. Ја̑ сам у̏зоро и по̀сејо. Војка [1]
  4. И кад је подоељо, о̏нда је ува́тио ко̀ње у машѝну сеја̀чицу и по̀сејо њи̏ву. [2] [3] [4] Кумане Визић Бешка Бачко Петрово Село Чуруг Госпођинци Каћ Бегеч Итебеј Кумане Међа Житиште Арадац Велики Гај Томашевац Перлез Добрица Чента Баранда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 111, 113, 127, 239.

Напомене[уреди]