жетелац

жетелац

жетелац (српски, lat. žetelac)[уреди]

Именица[уреди]

жетелац, м

Облици:

  1. -оца [1]
  2. жѐтелац [1]

Значења:

  1. Онај који жање жито, који обавља жетву. [1]

Примери:

  1. Мужа је најчешће домаћичин посао, спремање торби за целодневни боравак ван куће: свињара, овчара (чобана), орача, сејача, копача, косаца или жетелаца. [2] Платичево [1]# Но̏сим жѐтео̄цима ру́чак. Лаћарак Бачинци Сусек Свилош Меленци Тараш [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 21.

Напомене[уреди]