žetelac

žetelac

žetelac (srpski, lat. žetelac)[uredi]

Imenica[uredi]

žetelac, m

Oblici:

  1. -oca [1]
  2. žѐtelac [1]

Značenja:

  1. Onaj koji žanje žito, koji obavlja žetvu. [1]

Primeri:

  1. Muža je najčešće domaćičin posao, spremanje torbi za celodnevni boravak van kuće: svinjara, ovčara (čobana), orača, sejača, kopača, kosaca ili žetelaca. [2] Platičevo [1]# Nȍsim žѐteōcima rúčak. Laćarak Bačinci Susek Sviloš Melenci Taraš [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 21.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=жетелац&oldid=602904”