šilježe

šilježe

Српски

šilježe (српски, ћир. шиљеже)

Именица

šilježe, с

Придев

šilježe , , прид.

Именица

šilježe, с

Облици:

  1. -eta [1]
  2. šiljéže, šiljèže [1]
  3. -a, -o [1]

Значења:

  1. Jagnje od godinu dana. [1]

Примери:

  1. „Jagnje” je dok sisa, a kad se zaluči, onda je „šilježe” ( — Čr NKa; Bg; Mo) [OBan 194; RV II; RSB]. [2] [1]
  2. U mȁju ȍnda se strȋžedu ȏvce i lànjski jȁgānjci, šȉljēži. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Кумане Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Ердевик Мартинци Сусек Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Буковац Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Батајница Нови Сланкамен Сурчин Белегиш Суботица Пачир Стапар Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Футог Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Ново Милошево Итебеј Меленци Тараш Орловат Добрица Иланџа Опово Ченеј Иванда [1]
  3. Dȁću ja tèbi tȏ mòje jȁgnje, šiljèže je već, a tȉ mèni dȁj jedno žȅnsko jȁgnje. Бачко Петрово Село [1]
  4. Zàklali smo šiljèže za svečáre. Нови Сад [1]
  5. Zàklō je šiljéže. Лаћарак Вршац [1]
  6. Šìlježād su stàriji jàgānjci. [10] [11] Ђала Мокрин [1]
  7. Mȏj gȁzda je ìmo mȏre šilježádi. [9] Моровић [1]


Изведене речи:

  1. šiljéžetov [1]
  2. šìlježād [1]


Синоними:

  1. šilješčad [1]


Изрази:

  1. mn šȉljēž Српски Крстур Нови Бечеј Фаркаждин [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 84.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 165.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  8. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  9. 9,0 9,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 120.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 74.

Напомене