Пређи на садржај

zabádati

zabádati

Глагол

[уреди]

zabádati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: риб.риб.риб.


Облици:

  1. zabadati [1]

Значења:

  1. Postavljati mreže, najčešće vrške ili strukove u vodu. [1]
  2. Postaviti mreže, najčešće vrške, ili strukove u vodu. [1]

Примери:

  1. Dvȍje vȁdu, ȕzmemo dvȇ vŕste, iznad vŕsta tȉ gȁziš, ìdeš unatràške i zabȃdaš uz rȅpu i ìzdižeš je. Томашевац Јасеново [1]# То је крило [вршке], то се забада, кажем нуз обалу, нуз крај. [2] Сремски Карловци Апатин [1]# Ди̏ је тр̀ска ту̑ се ша̀ран за̀ба̄да. [3] Ковиљ [1]# Само је [вршку] забодете и тако кад се ватаду сомови, ондак не смете здраво да забодете штапац онај турни. [2] Гардиновци Моровић Босут Сремска Митровица Сремски Карловци Србобран Перлез [1]# Забо̀де̄ш ре̏пу и по̀дигнеш је. [4] Томашевац Бачинци Ново Милошево Међа Бока [1]
  2. A Rȕski we većìnōm su prȅle na ònē prélje, pa na ònē što zabòdu tȗ prélje, pa šta ja znȃm. Бачинци [1]
  3. Zàbo jèdan lȅtorast. Ђала [1]# То се забоде̑ у шеши̑р и ко̏су да не̏ би о̏дно ве̏тар. Избиште Вршац [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. zabosti [1]


Синоними:

  1. izadevati [1]
  2. zàbāda [1]


Изрази:

  1. zabósti nȏs u nȅšto ("gledati svoj posao, ne mešati se u tuđe stvari"). Вршац [1]
  2. zabadati se ko trn u zdravu nogu ("stvarati teškoće bez potrebe"). Јасеново [1]
  3. ˜ svȕd svȏj nȏs ("biti previše radoznao, mešati se u sve"). Ђурђево [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 102, 127, 276.

Напомене

[уреди]