zȃva

zȃva

zava (српски, ћир. зава)[уреди]

Облици:

  1. zȃva [1]

Примери:

  1. Bílo nas je dȅsetoro ù kuću dok se mòje zȃve nísu pȍudale. Јаша Томић [1]
  2. Ȍvo mojoj zȃvi, ȍvo mojoj mȁmi — i tȁko namȇnemo i poljȗbimo sve i tȁko svȁkim namȇnemo i dámo im. Вршац [1]
  3. Ȍna mȍže da povedȅ i njȇnog brȁta i snȁju ili zȃvu i zȅta, pȕna kȍla, pȕne tȁrnice. [2] Избиште Српска Црња Меленци Неузина Бока Шурјан Фаркаждин Јасеново Црвена Црква [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 272, 273.

Напомене[уреди]