vrȗć

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

vrȗć

vrȗć (српски, ћир. вру̑ћ)[уреди]

Именица[уреди]

vrȗć, {{{род}}}

Категорије: прен. Г.


Облици:

  1. vruć, vrúća, vrúće [1]
  2. vruć [1]

Значења:

  1. Rakija koja se pije samo u svatovima, sutradan u zoru posle svadbe. [1]
  2. Jak, žestok. [1]
  3. Vrsta dečje igre. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Preko zíme, kad sedímo, pòkoljemo svȋnje, uz lèbaru, ràkiju, bȕde i vrúći čvȃraka. [2] [3] [4] [5] Томашевац Стари Сланкамен Сомбор Суботица Мартонош Госпођинци Мокрин Ново Милошево Башаид Фаркаждин Вршац [1]
  2. Kad se dȏđe is cȓkve, tȗ je vrúća ràkija. Лаћарак [1]
  3. Kad je vrúća prója, onda u gròmilu stòji, a kad se òlādi, òna sáme mȑve. Нови Бечеј [1]# Кад се до̑ђе ис цр̑кве, ту̑ је вру́ћа ра̀кија. Лаћарак [1]
  4. Vrúću ràkiju su prȁvili. Стари Сланкамен [1]
  5. Svȅkrova ȕ zoru ìde da vȉdi je l sȋn ȕzo dèvōjku jel žènu, pa ako je dèvōjka, ȍnak se pìje vrúća ràkija, ako níje, ȍnak nȉšta. Tàko su nȁši stȃri znȁli, a dànaske tȏ ne glédimo, pȉjemo vrúću ràkiju ȕvek pȍsle svȁdbe. Бока Суботица Јаша Томић Шурјан Неузина [1]# Распалио му врућ шамар. Сомбор Вршац [1]


Изведене речи:

  1. vrúće [1]


Изрази:

  1. Vruće mu oko dupeta ("strahovati zbog nečega"). Јасеново [1]
  2. némati vrúćeg mȅsta ("ne moći dugo mirovati, ne boraviti dugo na jednom mestu"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132.

Напомене[уреди]