vȅza

vȅza

vȅza (српски, ћир. ве̏за)[уреди]

Именица[уреди]

vȅza, ж

Облици:

  1. vȅze, veza [1]

Значења:

  1. Ono čime se nešto vezuje. [1]
  2. Ono što omogućuje saobraćanje, prevoz od jednog do drugog mesta. [1]
  3. Odnos među ljudima. [1]

Примери:

  1. Tȃ ti vȅza slȁba, će da je otkȉne. Вршац [1]# По̏што ве̏за лу̏ка?. Сомбор [1]# Имаш прико Врбаса добре везе до Нова Сада. Сомбор [1]
  2. Odátle ȍma ȉmaš vȅzu za Pȃnčevo. Вршац [1]# Њи̑ тро̀јица, чѐтврти би̏јо што [је] и̏здо њи̑, ѝзда̄јник, Ра́да Цр̑ни, о̑н је ѝмо ве̏зу с Не́мцима. [2] Меленци Сомбор [1]
  3. Ȉmam jȃ mȁlo vȅze pa ćemo da ga smȅstimo digȏd. Вршац [1]
  4. Nȇmamo nȉkakve vȅze š njȉma. [1]


Изрази:

  1. Nȇmavȅze ("nije važno"). Вршац [1]
  2. brezvȅze ("nelogično, nerazumno"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 144.

Напомене[уреди]