vȅseo

vȅseo

vȅseo (српски, ћир. ве̏сео)[уреди]

Прилог[уреди]

vȅseo, прил.

Облици:

  1. -elo, veseo, -ela [1]

Значења:

  1. Seoska igranka u praznične dane. [1]
  2. Šaren, ukrašen. [1]

Примери:

  1. Ȍnda pȅvādu svȉ svȁtovi, vȅseli su. [2] [3] Кумане Сремска Митровица Буковац Руменка Нови Сад Ковиљ Ново Милошево Башаид Зрењанин [1]
  2. I ȍnda ȕjutru kad òtvorim kokošȉnjake, tȏ ȍma tr̀či na trávu oko saláša ledȉna, tȏ páse i vȅselo sve, a nȅ ko óvde — zàtvoren céli dȃn. Ченеј [1]# Мо̀мак не̏ зна за̏што је о̀тац ве̏со. [4] [5] [6] [7] Голубинци Сомбор Госпођинци Башаид Меленци Итебеј Фаркаждин Избиште Деска [1]
  3. Jȃ vȅso, pa svȅ gȑlim dùdove. Врдник [1]
  4. Kȁko je ȏn bȉo vȅso. Дероње [1]# О̏ндак је би́ло до̀звољено на Бо̀жић или на У̀скрс да ѝдеш у̏вече, зва́ло се ве̏село ве̏че. Мокрин [1]
  5. Dȍveče će da bȉde prȃvo vȅselo vȅče. [8] [9] Фаркаждин Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Вршац [1]
  6. Mȋ smo kao diletȁnti priređívali zȃbave, vȅselo vȅče i ìgrānke. Башаид [1]# Само ве̏село, го̏сти мо́ји. Вршац Сомбор [1]
  7. Tamo sam [na slavi kod sestre i zeta] provo veselo ceo dan i celu noć i sutradan do poslepodne nisam spavo ništa. Ченеј [1]# У околини Кикинде на торбама се разликују весела и жалосна страна: страна више и страна мање украшена. [10] [1]


Изведене речи:

  1. vȅselo [1]


Синоними:

  1. radostan [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 274.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 267, 290.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 111.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 268.
  9. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 37.
  10. ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 81.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=vȅseo&oldid=496204”