vèzāč

vèzāč

vèzāč (српски, ћир. вѐза̄ч)[уреди]

Облици:

  1. vezȃč [1]

Примери:

  1. Tȃ nàprēd, tȃ rukovèda i mȅće na úže, tȃ zà njom, drȕgi kòsāč, ȏn pȕni, tȃj snȍp, i vèzāč ìde i vȇže tȁmo. [2] Арадац Суботица Ковиљ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII,991, 623—708.

Напомене[уреди]