váriti

váriti

váriti (српски, ћир. ва́рити)[уреди]

Глагол[уреди]

váriti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. variti, vȃrim [1]

Значења:

  1. Probavljati hranu. [1]

Примери:

  1. Stȍmak mu ne vȃri. Вршац [1]
  2. Stȁr je ȏn, nè može njègov stòmak da vȃri téško jȅlo. [2] Ченеј [1]# Стало му варење. Сомбор [1]


Глагол[уреди]

váriti, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

váriti, {{{род}}}

Категорије: трп.ков.ков.


Облици:

  1. variti, vȃrim [1]
  2. variti [1]

Значења:

  1. Kuvati ili peći. [1]
  2. Kuvati mleko. [1]
  3. Praviti sir. [1]
  4. Spajati dva gvozdena predmeta topljenjem na visokoj temperaturi. [1]
  5. Spajati dva gvozdena predmeta ta ko da im se krajevi preklope. [1]
  6. Spajanje dvaju gvozdenih predmeta topljenjem na visokoj temperaturi. [1]
  7. Spajanje dvaju gvozdenih predmeta tako da im se krajevi preklope. [1]
  8. Isto. [3] Сот Футог[1]
  9. Isto. [1]
  10. Isto. [3] Бачка Паланка[1]
  11. Spajanje dvaju gvozdenih predmeta čiji su krajevi zakošeni. [1]
  12. Spajanje dvaju gvozdenih predmeta čiji se krajevi sučelice prislone. [3] Бачка Паланка[1]

Примери:

  1. Vȃre se jája i fȃrba se u rázne fȃrbe. Мартонош [1]
  2. Kùdelja i lȁn se u njih bȅre, tȍpi, vȃri. [1]
  3. Peć za krečnjak se zove varnȉca, jer se u njoj vari krečnjak. [4] [5] [6] Крашово [1]# О̀на при́чала како му ку̏ва мле́ко, ва̑ри мле́ко. [2] Кула Нови Карловци Суботица Каћ Ново Милошево Вршац Ченеј [1]# Ту̑ смо ѝмали ми̑ и гво̀здену пе̏ћку и у̏век смо ѝмали во̀де варѐне и ту̑ и̏ма са̏мовар, ме̏темо ча̏ја и шѐћера, а они да́ду ле̏ба бе̑ла. [1]
  4. Òpari se vòdom varènom. [7] Итебеј Башаид [1]# И̏ма̄ду та̀ко на̀мешћен ле̑вак не̏ки, про̀бӯше и о̀не те́гле што су би́ле изра̀није за мле́ко што су ва́рили си̏р. [8] Башаид [1]# Ва́рио сам све̏ те̑ ка̀рике ко̀је су ѝшле на ле̑вче и које ди̑, то̑ сам ва́рио здра̏во из ва̏тре. [9] Ковиљ Бачки Брестовац Вршац [1]# У̀зану ка̀рику смо ва́рили, шѝне смо ва́рили. Све̏ ру̏чно, ру̏чно ис ко̀ва̄чке ва̏тре [сам] ва́рио. [3] Тител Сот Нештин Ириг Нерадин Инђија Крчедин Бачка Паланка Футог Нови Сад Турија Каћ [1]
  5. Šȉ ne dȍbijemo u prȁvom dȇlu, na tòčkove dr̀vene smotávo sam i[h] rȕčno i vário sam na préklop, i ȍnda ȍbavezno tȗ bȕde nȅšto krȁća, ȍnda mȋ njȗ pȍsle štrȅkujemo — tȅglimo. Ковиљ [1]# Би́ло је не̏кад ва́ре̄ње. То̑ се у̀грејало у̀ ватри гво̑жђе, и јѐдно и дру̏го, и о̏ндак се пу̑шта и̏ц. [3] Нерадин Нештин Ириг Инђија Бачка Паланка Каћ Ковиљ Тител [1]# Ва́ре̄ње на пре́клоп. То̏ ѝде ако нам је љу́то гво̑жђе (ми̑ то̑ ка̑жемо љу́то — твр́до), о̏нда уба̀цујемо ко̏су, от ко̀се па́рче јо̏ш твр̏ђе али та̏нко и̏змеђу то̏г, и о̏нда пе́ска у̀ба̄циш у̀ то и о̏нда до̏бијеш то̑ ва́ре̄ње такозва̑но на пре́клоп, на и̏ц. [1]
  6. I bȁciš tȋ u vȁtru pésak tȗ nà to gvóžđe i ȍnda sàmo mȏraš da znȃš kȁd trȅba da ìzāđe nȁpolje da sàstaviš — tȏ je várēnje na préklop. [3] Ковиљ Футог [1]# Са̀мо окру́гло и у чѐтир ћо̀шка се та̀ко [ради], а фла̏х — то̑ до̀лази та̀ко [на спајање]. О̀во се зо̀ве ва́ре̄ње на спа́ја̄ње. [3] Нештин [1]# Ѝма̄ш ко̑со ва́ре̄ње ѝз ватре, ту́по и су̏дарно. [3] Бачка Паланка [1]


Изведене речи:

  1. varen [1]
  2. várēnje [1]


Синоними:

  1. zavarivati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  4. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 52.
  5. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  6. Жито. 1988, 208 стр, стр. 145.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 195, 499.
  8. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 86.

Напомене[уреди]