uličiti

uličiti

uličiti (српски, ћир. уличити)[уреди]

Глагол[уреди]

uličiti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ùlīčim [1]

Примери:

  1. Prȅdnji dȅo [kuće] mȉ kȁžemo zábat. Tȍ je bìlo prȉ[j]e lȇcje, pa tȍ se uplèlo sas prȗćom i ȍnda se tȍ saz blȃtom ulíčilo. Ловра [1]


Синоними:

  1. olepiti [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]