treš
treš
treš (српски, ћир. треш)[уреди]
Именица[уреди]
treš, м
Облици:
Значења:
- Deo vršalice u koji se ubacuju snopovi žita i gde se izdvaja zrnevlje iz žitnog klasa. [1]
Примери:
- Nemojte tako friško da mećete snopove u treš! [2] Мокрин [1]
- Tȃj trȅš je bȉo jèdan vȅliki dr̀veni sȁnduk, nȅki je ìmo trȋ métera, nȅki vȉše, tȗ ȍnak mȅteš snòpove, ùnūtri se tȏ svȅ òdvāja i slȁma ìde na elevȃtor, plȅva se skȗplja dóle, a u džákove se skȗplja čȉsto zȑno. [3] Јаша Томић Равно Село Бегеч Вишњићево Ново Милошево Меленци Тараш Шурјан [1]
- Na drešu je šuper koji pušta snopove u dob. Бегеч Суботица [1]
- Ȍndak su izìšli trèšovi koji su vȑli u àvlijama i pȃrne mašíne pȑvo su bíle. [4] Томашевац Мокрин Добрица [1]
- Prve vršalice bile su udešene na konjski pogon (vuču). Četiri dobra konja upregnuta u mašinu išla su unaokolo i terala „dreš”. [5] Пивнице Нови Карловци Нови Кнежевац Вршац Јасеново Црвена Црква Иванда [1]
- Bȃcadu snòpove na drȅš. [6] Ченеј Сусек Свилош Меленци [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 191.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 162.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).