svȕd

svȕd

svȕd (српски, ћир. сву̏д)[уреди]

Прилог[уреди]

svȕd, прил.

Значења:

  1. Na svim mestima, na sve strane, posvuda. [1]

Примери:

  1. Prȅ véčere se unèse slȁma i slȁma se pòsipa svȕd po kȕći. Томашевац [1]
  2. U Vòjvodini ne gòvore svȕd jȅdnāko. Ђала [1]
  3. Tȁj rȍgoz svȕd ȍkolo stojȋ kao na stȃre kȕće s tȑskama što su bíle pokrivéne (Iz — SKm; De; Sn NM NB It E Ž JT Bk F Sf Pv J. [2] [3] [4] [1]
  4. Tríputa grebémo svȕd okolo gròba sas trȋ pȑsta jel sa šȁkom (i zàto se zòve pògreb). Башаид [1]
  5. Bílo me je svùda. Госпођинци [1]
  6. Svùda je jȅdnako. [2] [3] Башаид [1]
  7. Ìšō sa svùdā za nȏvce. [3] Бегеч Госпођинци [1]
  8. Bílo je njèga svùdā. Стапар [1]
  9. Pa tȏ kùruzi svùdām. [3] Бачинци Сивац [1]
  10. Ako je s òne stráne zȋd nàpraljen, òdatle pȇć ȍnda mȅteš góre žȅljezo, gvȏžđe mȅteš svùdān. [3] Ђала Пачир Сомбор Силбаш [1]
  11. Svùdān te trȃžim. Суботица [1]
  12. Iz dȉmnjāka, odòzdo, kada lȍžiš pȇć, ȍndak je ìšlo góre dȉm i ȏn se šírio ù tōj kòlabi svùdāna. [2] Ђала Српски Крстур Башаид Елемир [1]


Синоними:

  1. svagdi [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 275, 288. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 35. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.

Напомене[уреди]