stršelj počvrkaš

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

stršelj počvrkaš

stršelj počvrkaš (српски, ћир. стршељ почвркаш)[уреди]

Именица[уреди]

stršelj počvrkaš, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Emberiza Emberizidae Linnaeus[1]


Хипероним:

  1. podorožnik [4] [1]
  2. srnadica [8] [1]
  3. srnajka [8] [1]
  4. strnad [2] [1]
  5. strnadarica [15] [1]
  6. strnadica [16] [1]
  7. strnajka [8] [1]
  8. strnarica [8] [1]
  9. strnatka [2] [1]
  10. strnašica [15] [1]
  11. strnjarica [8] [1]
  12. stršelj [2] [1]
  13. cikavica [17] [1]
  14. cikuš [8] [1]
  15. cikuša [17] [1]
  16. štrnadak [18] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  3. 3,0 3,1 Животиње, VI део, Даворин Трстењак, Птице, II свезак, књ. LXXVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1890.
  4. 4,0 4,1 Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  5. Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  6. М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 9, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 66.
  7. Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  9. Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  10. Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  11. Михаило Н. Рашковић, О тичијем свету у Крајини, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд 1905.
  12. Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXIV, дио први, Матица хрватска, Загреб 1899.
  13. Отмар Рајзер, Извјештај о успјеху орнитолошких путовања у Србији године 1899. и 1900, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. XVI, Сарајево 1904, 125–152.
  14. Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  15. 15,0 15,1 Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
  16. Живко Вукасовић, Наравописје. За порабу гимназијалних учионицах у Хрватској и Славонији, Загреб 1850.
  17. 17,0 17,1 Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  18. Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.

Напомене[уреди]