stojati

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

stojati

stojati (српски, ћир. стојати)[уреди]

Глагол[уреди]

stojati, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. U stojećem stavu vršiti kakav posao, izvršavati dužnost, obavezu. [1]
  2. Biti, nalaziti se privremeno u nepromenjenom stanju. [1]
  3. Ostajati na svome mestu, držati se u neizmenjenom stanju. [1]

Примери:

  1. Tȗ su stȍjali vòlovi, pásli. [2] Томашевац Бечеј Нови Сад Елемир [1]
  2. Ùčitelj je stȍjo kod škȍle na ròglju — òtkad su zȃdruge pȍčele — pa je glȅdo, a jȃ sam bȉjo rȁskopčān. [3] Ново Милошево [1]
  3. Stȍjali ljȗdi. Војка [1]
  4. Dȍktor je stȍjo pored mȅne, ȍn i séstra. Вршац [1]
  5. Dirȅktno je na zȋd stȍjala grèdica. Ђала [1]
  6. Na jèdnom [pomoćniku] je stȍjala ȃlke za ukŕštanje kajása za glȃvu. Бачинци [1]
  7. Nȅkoliko dána lèži da se òsūši stáblo, zašto lȋšće se bȑzo osȗši, ali stáblo mȁlo spòrīje se sȗši, zòto mȏra vȉše dána da stóji (radi stàbleta, jelbo ako bi se hȍman vézalo, mož da se pòkvāri tolùzina). [3] Јаша Томић [1]
  8. Tȇ fȉferke stojídu na vráta i sȁd ne dádu snašȉcu dokle dȅver ne plȃti. Избиште [1]
  9. Sȍbica u kòjoj se níje stȍjālo, tȏ se zvála sȍbica. [4] Деспотово Ловра [1]
  10. Ȏn stòī ù Bari. Стапар [1]
  11. A jȃ ìmala tȗ tȅtku, kod mène, òna j[e] stȍjala na Kòlōniji. Дероње [1]
  12. Pȓvo, kad smo tȅli vìnograd, ùzoremo dòbro, dubòko, i ȍnda stòji, stȍjalo, ȍnda smo sádili i kȕpili kàlame. [3] Ченеј Јаша Томић [1]
  13. Stóju [kobasice] mȁlo, jedan dȁn, dvȁ, i ȍnda i mȅtemo u kómin. Вршац [1]
  14. Prȍdāti su saláši i srȕšēni i zàpušteni [...] Nȁš je još ȕpravo stòji, al drȕgi. Ченеј [1]
  15. Kȕća je stȍjāla, a zȉdove smo svȅ proménuli. Ловра [1]


Синоними:

  1. stajati [1]
  2. stanovati [1]
  3. stajati [1]



Изрази:

  1. ni čakšire na njemu nestoje dobro ("veoma loš čovek"). Сомбор [1]
  2. ˜ ko panj ("izgledati tupo, bez razumevanja i osećanja"). Вршац [1]
  3. stoji mu ko svinji klepetuša ("isto"). Јасеново [1]
  4. stóji ti ko dorȏc ("isto"). Вршац [1]
  5. Kućastoji na ženu, a ne na zidove Јасеново [1]
  6. stojimu ko piletu sise ("isto"). [1]
  7. Stojimu ko magarcu sedlo ("loše, ružno stajati (o odeći)"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
  3. 3,0 3,1 3,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]