slȕšati

slȕšati

slȕšati (српски, ћир. слу̏шати)[уреди]

Глагол[уреди]

slȕšati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -am, slušati [1]

Значења:

  1. Primati, pratiti sluhom nešto (nečiji govor, izlaganje, zvuk i sl.). [1]
  2. Pridržavati se čijih saveta, naredaba, zapovesti, pokoravati se kome. [1]

Примери:

  1. Jȃ sam tȏ jȕtro, bȉo je jȃko lȇp sȗnčani dȃn, sèdila na pràgu mòje kȕće i slȕšala sam nȅšto nȅobično, nȅke zvȗke koje nȉkad nísam čȕla. Арадац [1]
  2. U nèdelju ȕveče Jóva ȍdno rádijo kod mòje sèstre, slȕšali Vȅselo vȅče. [2] [3] Зрењанин Ново Милошево Меленци Избиште Батања [1]
  3. Ùčitelji su bíli strȍgi, móralo se slȕšati i ùčīlo se, pa ìšlō se ù crkvu, ȍbavezno kao i ù školu. Товаришево [1]
  4. Kad déte nȇće da slȕša, ȍma ga ùčitelj pòstavi da kléči. [2] Башаид [1]
  5. Da ste i kod vȁšog òca, pa ako ga nè slušaš, ne vàljaš — tako ȉsto i u zȃdrugu. [2] Јаша Томић Мартонош Томашевац [1]


Синоними:

  1. slišati [1]


Изрази:

  1. Kosluša puna guša, kone sluša prazna guša ("kaže se neposlušnom detetu kada traži da jede"). Јасеново [1]
  2. sluša Bog šta Kaćura prdi ("ironičan odgovor na nečiju kletvu, grdnju, ogovaranje i sl."). Ново Милошево [1]
  3. ˜ ko dupe na vrata ("biti neposlušan, nevaljao"). Црвена Црква [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 144, 157. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 50.

Напомене[уреди]