sinoć

sinoć

sinoć (српски, ћир. синоћ)[уреди]

Прилог[уреди]

sinoć, прил.

Облици:

  1. sȉnoć, sȉnōć [1]

Значења:

  1. Prethodne večeri. [1]

Примери:

  1. Vȉdilī ste ga sȉnōć tȗ . [2] [3] [1]
  2. Nȅ znam štȁ [j]e sȉnoć bílo. Житиште [1]
  3. Sam jȁ otȉšla sȉnoć mȇso onȏ da ȕzmem. Избиште [1]
  4. Sȉnoć sam jȃ u pȍla dvánajst lègla sam. [2] [4] Велики Гај Ново Милошево Црепаја [1]


Синоними:

  1. sinoćke [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 268.

Напомене[уреди]