sediti

sediti

Српски

sediti (српски, ћир. седити)

Глагол

sediti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -im [1]
  2. im, -im [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: siditi, ијекавски: sjediti, екавски: sediti

Слогови: se-di-ti


Значења:

  1. Nalaziti se u položaju u kojem se donji deo trupa oslanja na nešto i nosi težinu tela. [1]
  2. Provoditi (najčešće redovno, svakodnevno) određeno vreme na nekom mestu; boraviti negde duži ili kraći vremenski period. [1]
  3. Živeti u nekom mestu, prebivati; stanovati u nekom stanu, kući, na nekoj adresi. [1]
  4. Biti više dana u gostima kod nekoga. [1]
  5. Biti dokon, besposlen, ništa ne raditi. [1]
  6. Stajati u redu. [1]
  7. Zauzeti sedeći položaj. [1]
  8. Spustiti se na dno, prionuti na dno. [1]
  9. Zaustaviti se, ne otići daleko. [1]
  10. Zaći (o suncu). [1]

Синоними:

  1. sedati, sedeti [1]


Примери:

  1. Sèdilo se i jȅlo i do poslepódne čȁk. Бачинци [1]
  2. Bȁbe su ȍkolo sèdile i čȅkale da idémo kȕći. Нови Сад [1]
  3. Sèdili smo — sedímo pred kòlebom. Лаћарак [1]
  4. Sȅte, bȍže, dȉ se tàko žȗrite, ȉma vrȅmena, rádnja će da čȅka. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Бока Визић Черевић Бешка Војка Сомбор Стапар Дероње Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Мартонош Бачко Петрово Село Бечеј Кикинда Нови Бечеј Башаид Итебеј Елемир Арадац Зрењанин Јаша Томић Неузина Томашевац Иланџа Перлез Фаркаждин Чента Баранда Орловат Помаз Деска Иванда Ченеј [1]
  5. Nȁ šta sédiš. [8] Батања [1]
  6. Sedídu po četȉri devȏjke u sȉc. [1]
  7. Ovȉ stȃri sedídu: klúpe, stolȉce, pȉju vína. Јасеново [1]
  8. Sèdi, sàmo nè mož da ìde nìmalo. Ново Милошево [1]
  9. Sèdi se tȗ do dèset sáti. Итебеј [1]
  10. Preko zíme, kad sedímo, pòkoljemo svȋnje, uz lèbaru ràkiju, bȕde i vrúći čvȃraka. [9] [10] [11] Томашевац Госпођинци Бегеч Санад Мокрин Кикинда Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Зрењанин Перлез Фаркаждин Велики Гај Иланџа Ченеј Сенпетер [1]
  11. Jȃ sam sedȅo na klúpu. [12] Банатска Паланка Неузина Бока Сефкерин Избиште Калуђерово [1]
  12. Tȁ je stȃra bíla pa sedȅla preko pódne. Вршац [1]
  13. Mlȃda sedȋ za astȃl i svȅ prȋma dȁrove. Јасеново [1]
  14. Drvo kad se čini, koj udari prvi red, taj dobije šalicu, kolač, sveću; štap da se brani od nemci i stol, na kojim sidi. [13] Крашово [1]
  15. U škȍli sedímo do dvánajst čȁsōva. [14] Кумане [1]
  16. Takođe, kuća se ne sme graditi gde se „baja” ili gde se u selu zna da „dode ili side noćom vampiri, šumnjake ili zli duhove”, jer su to „nečista mesta”. [15] Крашово [1]
  17. Pa sam tȁmo ȕ školu sèdio u pódne, pa posla pódne dȏđem kȕći kad nas pȕsti ùčitelj. Ђала [1]
  18. P[a] ȍnda je òčo u Vójlovački nȁmastīr iza Pȃnčeve — tȁmo je dȕgo sèdijo, tȗ je dòčeko smȑt njègou (sedamdès sȇdme je ȕmro). Ново Милошево [1]
  19. Ȏn i jèdna devòjčica tȕ zȁjedno su sèdili u skàmiji spram prózora. Бегеч [1]
  20. Sèdili smo vala jèdno trȋ gȍdine zȃjno. [16] [17] [18] Елемир Обзир Товаришево Мартонош Госпођинци Кумане Орловат [1]
  21. Na salášu sèdio svȏme. Госпођинци [1]
  22. Štȁ da se ùdam za mȃjstora, da sèdim u kìriju. Башаид [1]
  23. Tȗ [j]e sèdio nȉki Bȇli Lála, tàko su ga zváli. [19] [20] [21] [6] [7] Итебеј Мартонош Равно Село Турија Бечеј Госпођинци Чуруг Жабаљ Каћ Кикинда Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Ченеј Иванда Деска [1]
  24. A di vi sedite? Јасеново [1]
  25. Ne znam di sediš. [1]
  26. Svȉ su šnjímeka, u jèdnu zȁjednicu sèdu. [22] Ново Милошево [1]
  27. Ȏn u Bȅodru sèdi. [1]
  28. Oni sèdu u stȃn tȁmo kod kȁsarne. [23] Вршац [1]
  29. Tȁmo je sedȅo gȍdinu dána, níje plátio. Вршац [1]
  30. Koliko je važan ovaj običaj prinošenja žrtve, govore izjave naših kazivača, koji naglašavaju da je klanje neke životinje i danas obavezno, šta više, to se radi i kada se gradi bilo koja manja građevina: štala, svinjac, kokošarnik i sl. (jer „tu sidi mara i človik”). [24] Крашово [1]
  31. Dóđi na ráspust da sèdiš kòd nas. [25] [6] Ченеј Кикинда [1]
  32. Ko[d] ćérke sèdila, mȁti i ćȋ. Иланџа [1]
  33. Sèdeli smo valda jedno šȇz dána. [26] Павлиш Меленци [1]
  34. Mȏj stȁrac dȏđe ȍči Pétkovače, pa onak ȏn tȗ sèdi dvȃ dȃna dok nè prōđe slȁva. Итебеј [1]
  35. A èvō ga kòd nās da sèdi tȗ, nȅkolka dána, da zabòravi tȗ. Ђала [1]
  36. U utorak stari svat sidi od ručka do večere. [27] Крашово [1]
  37. Ȍnda znȃš da nísam sèdila. Дероње Ново Милошево [1]
  38. Sȅdite lȇpo na rȇd, nèmojte da se gȗrate. [6] Ченеј [1]
  39. „Čȋko, ȁj nas mȁlo vȏzaj.” A ȍn kaže: „Dòbro, sȅte.”. Бачко Петрово Село [1]
  40. Nísu tòčkovi [na fijakeru] bíli vȉšlji, tòčkovi su bíli snȉži, već sȉc i šta ja znȃm, féderi, i ȍnda se tȗ sȅdne da vȉdiš preko kónja kùda tȅraš. Ченеј [1]
  41. I ȍnda sȅdnēmo pa rȗčamo, i kad òdūžimo rúčak, mȋ òpēt na kòpānje — do dȍveče. [28] [29] [30] [31] [32] [33] Мокрин Мартонош Српски Крстур Ново Милошево Башаид Кумане Меленци Житиште Итебеј Међа Јаша Томић Зрењанин Иланџа Сефкерин Помаз Деска Батања Ченеј [1]
  42. Ona [keca] sedne više dole. [34] Сремски Карловци [1]
  43. Bȃcamo vȍdu nȁ rōj da nè ode dalèko, prid njèga bȃcaš vȍdu da bi sȅo blízu. [35] Деспотово [1]
  44. A sȗnce kad sȅdne, ovàko bȕde kao lȍpta, nȅ znam rȅć kȍlko je sáti, ȍnda dȏđemo kȕći. Товаришево [1]


Изрази:

  1. sedeti ko na trnje ("biti u stanju neizvesnosti"; "Sedim ko na trnje"). Јасеново [1]
  2. sedeti ko panj ("izgledati tupo, bez razumevanja i osećanja"). Вршац [1]
  3. selo drvo na drvo ("biti besposlen, beskoristan"). [1]
  4. biti u neizvesnosti’ Јасеново [1]
  5. sedi, ne deri opanke ("veća je šteta nego korist od nekog posla"). [1]
  6. Sedeti badava ("ništa ne raditi, besposličiti"). Јасеново [1]
  7. sedeti ko đavo na džombi ("sedeti vrlo neudobno"; "Sedi ko đavo na džombi"). [1]
  8. ˜ badava ("isto"). Ново Милошево [1]
  9. Kad bi čovek znao di će pasti, on biseo ("često se neprilike u životu ne mogu predvideti"). Ново Милошево [1]
  10. sedeti na uši ("ne slušati, ne pratiti pažljivo što neko govori"). [1]
  11. ˜ ko na trnje [1]
  12. sedeti ko kvočka Каћ [1]
  13. rezati granu na kojoj sesedi ("raditi (obično nesvesno) protiv sebe samog"; "Rȅže grȃnu na kòju sèdi"). Вршац [1]
  14. sȅsti nȅkome nȁ/zȁ vrāt ("nametnuti se kome"). Сомбор [1]
  15. sesti na jarmac ("potpuno propasti"). Ново Милошево [1]
  16. sèdeti ko pròštac ("biti podstanar"; "Sedi pod kirȉju"). Јасеново [1]

Преводи

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151, 228.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 282, 391.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 42, 124, 192, 203.
  5. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59, 63.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47, 49.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 124, 125, 127, 132, 148.
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 31.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 125, 159, 161.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  13. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 58.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
  15. ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 93.
  16. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 377.
  17. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
  18. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124, 135.
  19. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 191, 502, 503.
  20. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 224.
  21. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  22. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  23. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  24. ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 94.
  25. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 487.
  26. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
  27. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 67.
  28. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 99, 111, 118, 119, 274.
  29. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 197, 278.
  30. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  31. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
  32. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55, 56, 57.
  33. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 127, 129, 136, 164.
  34. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  35. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sediti&oldid=695198”