sȉme

sȉme

sȉme (српски, ћир. си̏ме)[уреди]

Именица[уреди]

sȉme, с

Облици:

  1. sime, -ena [1]

Примери:

  1. Kȁko joj se sȉme? Нови Бечеј [1]
  2. Svètozar sȉme tȋm, ȏn je sàrāč. Итебеј [1]
  3. Nȅ znam kȁko mu se sȉme. Нови Кнежевац [1]
  4. Kȁko ti sȉme? [2] Баваниште Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Српска Црња Бока Елемир Зрењанин Томашевац Перлез Фаркаждин Иланџа Јасеново Крушчица Деска [1]
  5. Sȉme mu se Péra. Кикинда [1]


Синоними:

  1. ime [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 112, 244.

Напомене[уреди]