sȅme

sȅme

sȅme (српски, ћир. се̏ме)[уреди]

Именица[уреди]

sȅme, с

Категорије: об.риб.


Облици:

  1. seme [1]

Значења:

  1. Biljni plod, semenka, bobica iz kojih klijanjem nastaje nova biljka. [1]
  2. Sitan krompir koji služi za sejanje. [2] Мошорин Тител[1]
  3. Ženska polna ćelija kod pčela. [1]
  4. Muške polne ćelije kod pčela. [1]

Примери:

  1. Kàjsiju ȉmam opet lépu, al níje ȍltovana, nego je, ovàko, iz sȅmena. [3] [4] [2] Велики Гај Сремска Митровица Суботица Мартонош Мошорин Нови Кнежевац Фаркаждин Избиште [1]
  2. Ȍndak je bílo tàkvo sȅme da iz jèdnog sȅmena izȋđe po dvȃ-trȋ strȗka. Томашевац [1]
  3. Ìmala sam kùdēljno sȅme tȁmo, ȉsto nà toj njȉvi. Дероње [1]
  4. Prȁvili smo jȁme (tȏ nam je s pròleća hȍma pȓva rádnja), ȍnda smo mèćali sȅme pa smo mánuli dok níje nȉklo, i onda kad je nȉklo, smo kȍpali. Јаша Томић [1]
  5. Ako je na píjace, tvòja mȁma ȉsto od mène svȅ sèmēnje kȗpi. Дероње [1]
  6. Tȁmo do stȃre Bȗlkine kȕće, dȉ je sȁd òna što pròdāju sèmēnje i tȏ. Нови Сад [1]
  7. Žèna ȕzme pàpīr i stȁvi tȕ stòlčicu, i òna tȍ rȅže i tȍ skȋda, svȅ tȍ sèmēnje. Ђала [1]
  8. Ȍnda nà tō svȅ šȉbam, i tȍ svȅ òtpadne dóle sȅme. Ђала [1]
  9. Óna sprȅmila žȉto za sȅme, mȅtla ga u krȅč, prȅ se mećȁlo u krȅč i u plȃvi kȁmen. [2] Вршац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
  10. Kad ìzgrāde sȃće, mȁtica zàlēže sȅme, ȍnda kad zaléže sȅme òne dònose prášak, dònose mȇd, rȃne mládu pčȅlu. Рума [1]
  11. Dok sȅme ne naráste ù njōj ònā je ȍnda spȍsobna nòsiti jája; lȃžne mȁtice nȍse u svȁku ljȕku po dvȃ-trȋ sȅmena, nȅuredne su. Деспотово [1]
  12. Mȁtica ìde rȇdom preko sȃća i u svȁku rȕpu òstavi njȇno sȅme (jáje) kòje se za dvádeset dána pčȅla izléže. [5] Меленци Долово Бела Црква [1]
  13. Ȉma kȅsica u kòjoj se nàlaze spermatozoídi — trùtovsko sȅme u mȁtici. [6] Сремски Карловци Мартонош [1]
  14. Sȅme, tȏ su òne mȃle rȉbice. [7] Ковиљ [1]


Изведене речи:

  1. sèmēnje [1]


Синоними:

  1. semenka [1]
  2. zrno [1]
  3. sitnež [1]


Изрази:

  1. Seme ti se zatrlo, dabogda! Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146.
  6. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]