sȃt
sȃt
sȃt (српски, ћир. са̑т)[уреди]
Именица[уреди]
sȃt, м
Категорије: бот.
Облици:
- [[sat {1}]] [1]
Значења:
- Dvadeset četvrti deo dana, čas. [1]
- Kasni noćni sati. [1]
- Naprava za merenje vremena, naprava koja pokazuje vreme. [2] Сремска Митровица Ново Милошево Итебеј Избиште[1]
- Sat koji se nosi u džepu. Ново Милошево[1]
- Precvetala biljka vrste Taradžacum officinale. [1]
Примери:
- I ȍndak jèdan sȃt stòji tȏ mléko, i onda sȉr skȕpīmo i òcēdimo i jònda ga mȅtēmo pot kȁmēn da se òcēdi od sȕrutke. [3] Кикинда [1]
- U pȇt sáti idédu tekem nà plac. [2] [4] [5] [3] Перлез Сремска Митровица Дероње Госпођинци Мокрин Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Зрењанин Томашевац Фаркаждин Избиште Црепаја Јасеново [1]
- Koliko je sati? Бегеч [1]
- Od te strane uvek dopire šala i smeh, pesma i podvikivanje, kojim za celo vreme svatova skreću pažnju na sebe, pa im se kasnije, u „sitne sate”, mnogi od svata priključe. [6] [1]
- Tȏ smo mȋ zváli sȃt. Dȗvamo, dèca, pa kȍlko òstane na njèmu, tȍlko je sáti. [7] Нештин [1]
Изрази:
- PČ-C 27]. [1]
- videti koliko jesati ("odmah shvatiti o čemu se radi, sagledati stvari"; "Video je on već „kolko je sati”, da će tu nešto biti, kad se devojački otac raspituje za dug"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
- znati koliko jesati ("očekivati loš ishod"; "Dešavalo se da i otac izađe po ćerku, a onda se obično kaže: „Tad znaj kolko je sati!"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
- Tačan ko ˜ Јасеново [1]
- Verglati na ˜ ("brzo i mnogo govoriti"). [1]
- care, care koliko imasati ("vrsta dečije igre"). Бачка Паланка [1]
Именица[уреди]
sȃt, м
Именица[уреди]
sȃt, м
Категорије: об.
Облици:
- [[sat {2}]] [1]
Значења:
- Ploča od voska s ćelijicama u koje pčele stavljaju med. [1]
- Prostor u satu gde je med. [8] Јаково Верушић Жедник Мол Ђала Нови Бечеј Зрењанин[1]
- Isto. [8] Иланџа Алибунар Дупљаја Дубовац Омољица Ковин[1]
- Saće u koje matica još nije polagala jaja. [8] Моровић Нештин Сремска Митровица Бешеново Јарак Бачко Петрово Село Змајево Каћ Радојево Томашевац[1]
- Isto. [8] Сефкерин Долово[1]
- Malo, naknadno napravljeno saće. [8] Кленак Србобран Гардиновци Итебеј[1]
- Saće za razmnožavanje pčela. [8] Нештин Бешеново Сивац Жабаљ Српски Крстур Банатско Аранђелово[1]
- Prostor u saću gde se nalazi med. [1]
- Saće u koje matica još nije polagala jaja. [1]
- Isto. [8] Нештин Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац[1]
- Saće koje se još nalazi u košnici, koje pčelar još nije pregledao. [8] Србобран[1]
- Saće u koje matica još nije polagala jaja. [8] Гардиновци[1]
- Isto. [1]
- Saće za razmnožavanje pčela. [8] Нештин Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Пландиште Омољица[1]
- Isto. [8] Черевић Дубовац[1]
- Saće za razmnožavanje trutova. [8] Кикинда Вршац[1]
- Isto. [1]
- Isto. [8] Баваниште Ковин[1]
Примери:
- Ìmā sátovi sa mȅdom i sátovi sa léglom. [8] Визић [1]
- Pčèlinje gnjézdo se sastòji iz sátova. [8] Чуруг [1]
- Pȍčnu òne sȃt po sȃt da grȃdu. [8] Пачир [1]
- Zàto se zòve sȃt što je u vídu sȃta, ȍvālnog ȍblīka, ìzdūženog. Òbično je vȉše tàki sátōva u kȍšnici. [8] Ново Милошево Кукујевци Дивош Сремска Митровица Јарак Сремски Карловци Јаково Верушић Жедник Мол Бачко Петрово Село Врбас Бачко Градиште Деспотово Змајево Жабаљ Мошорин Каћ Бегеч Гардиновци Ђала Мокрин Иђош Кикинда Бочар Нови Бечеј Итебеј Међа Елемир Зрењанин Бока Иланџа Дебељача Алибунар Дупљаја Долово Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица Ковин [1]
- Čȅkamo dok nàpunidu sȃće s mȅdom i ȍndak ga vȑcamo i tȃj bàgremov što mȋ ȉmamo i svȁki drȕgi. Неузина [1]
- Ȍndak mȁtica sȅje, u nȍvim sȃćima rȃdi. [3] [8] Иланџа Јамена Вашица Моровић Бачинци Ердевик Визић Дивош Сусек Свилош Черевић Бешеново Кленак Рума Ириг Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Жедник Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бачко Градиште Чуруг Деспотово Дероње Змајево Бођани Жабаљ Товаришево Мошорин Каћ Футог Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Иђош Кикинда Бочар Радојево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Елемир Јаша Томић Зрењанин Шурјан Бока Конак Томашевац Пландиште Маргита Велико Средиште Идвор Иланџа Вршац Чента Дебељача Алибунар Избиште Сефкерин Дупљаја Долово Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица Ковин Ловра [1]
- Mòja svȅkrva je ùmela od sȃća, od pčȇla, da nàpravi mèlem za rȁne. Нови Сад [1]
- Vȍsak se tòpi od màtorog sȃća. [8] Деспотово Елемир [1]
- Mȅdīšno sȃće, tȏ je sȃće gȍre i sa stráne. [8] Змајево [1]
- Vòštani mòljci ȍbično nàpadaju mèdīšno sȃće pošto je tȏ već stȃro, i tȏ nȃjstàrije sȃće. [8] Каћ Кула [1]
- Mládo sȃće, kad se napȕni mȅda, otpȁlo bi. [8] Конак Јамена Вашица Дивош Суботица Жедник Сомбор Мол Сивац Бачки Брестовац Деспотово Дероње Бођани Мошорин Каћ Футог Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Зрењанин Пландиште Вршац Сефкерин Долово [1]
- I od šèćera prȁve... Ȕveče sȕneš pȍla lȉtre, trȋ f[r]tálja lȉtre šèćera kȕvanog i ȍnda do ȕjutru ȉmaš jèdan rȃm izvúčen — nȍvo sȃće. [8] Међа Моровић Кукујевци Визић Нештин Сремски Карловци Пећинци Чуруг Бођани Мокрин Башаид Јаша Томић Конак Пландиште Вршац Бела Црква [1]
- Òbreže stȃro sȃće i tòpi. [8] Деспотово [1]
- Stȃro sȃće kad se prètāpa, je većìnom mȑke bòje, vȉše zàtvorene bòje. [8] Ново Милошево Нештин Визић Дивош Кленак Ириг Нови Карловци Сивац Бачко Петрово Село Бачко Градиште Чуруг Змајево Каћ Бочар Зрењанин Томашевац Пландиште Маргита Вршац Бела Црква [1]
- Trùtovsko sȃće prȁvilē su námerno pčȅle jer nè mogu bez trùtōva. [8] Деспотово [1]
- Kad su ćèlije vȉše pròšīrene, ȍvālnog ȍblīka, tȏ se zòve trùtovsko sȃće. [8] Ново Милошево Нештин Јарак Нови Карловци Јаково Суботица Сомбор Сивац Бачко Петрово Село Бачко Градиште Чуруг Мошорин Каћ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Радојево Башаид Чента [1]
Изведене речи:
Изрази:
- pčel Graditisaće ("proizvoditi saće"; "Skȕpe se na gȍmilu mláde pčȅle, pòdignu temperatúru, ȉzlaze plȍčice i grȃde sȃće"). Конак Черевић Јарак Рума Сомбор Кула Врбас Деспотово Бођани Гардиновци Српски Крстур Иђош Радојево Ново Милошево Нови Бечеј Међа Јаша Томић Томашевац Вршац Долово Дубовац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 3,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 20, 290, 452.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ 8,00 8,01 8,02 8,03 8,04 8,05 8,06 8,07 8,08 8,09 8,10 8,11 8,12 8,13 8,14 8,15 8,16 8,17 8,18 8,19 8,20 8,21 8,22 8,23 8,24 8,25 8,26 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).