sàrāč

sàrāč

sàrāč (српски, ћир. са̀ра̄ч)[уреди]

Именица[уреди]

sàrāč, м

Облици:

  1. sarač, -áča [1]

Значења:

  1. Zanatlija koji pravi sedla i drugu konjsku opremu. [2] [3] Сомбор Кикинда[1]

Примери:

  1. Svètozar sȉme tȋm, ȏn je sàrāč. [4] Итебеј [1]
  2. Mi se pòkidali kajási, se izlízali, a i odȃvno su, pa sam porúčio kod saráča nȍve. [5] [6] [7] Неузина Сремска Митровица Суботица Турија Чуруг Дероње Равно Село Госпођинци Жабаљ Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Иванда [1]
  3. Ȍdnō je ámove kod saráča da mu i[h] òpravi. Лаћарак [1]
  4. Sàrāč se bȁvio sa zȁpregom za kònje — šȉo je ámove, rȃzne tàšne. Бачинци [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 88.
  3. ↑ Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 301.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 244.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98.
  6. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. ↑ Збирка речи Милутина Ж. Павлова.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sàrāč&oldid=349860”