rȕo
rȕo
rȕo (српски, ћир. ру̏о)[уреди]
Примери:
- Vùnu što ostavimo za nȃs, òperemo, nȍsimo ù drndu da se rȃdi, pa ȍnda prédemo vȕnu pa prȁvimo nȁma rȕo. [1] [2] Кумане Кикинда Ново Милошево [3]
Референце[уреди]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.