rȋs
rȋs
ris (српски, ћир. рис)[уреди]
Значења:
Примери:
- Kòmēncija je drȕgo, a rȋs je drȕgo — rȋs je kad vŕšu. [2] Надаљ [1]
- Ȍnda sam ìšla pa sam rádila rȋs — kao žȉto. Бачко Петрово Село [1]
- Sȅćam se lȍšog rȋsa tȇ gȍdine; žȉto slȁbo ròdilo, a mȋ kȍsimo po ònoj toplòti, bȍžija zvézda upèkla. Шурјан [1]
- I ȍndak kad bȉde gòtov gȁzda s vr̀šidbom, ȍndak tȁj rȋs ìzmeri bàndigazda. [3] [4] [5] [6] [2] Томашевац Бачинци Лаћарак Суботица Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Бегеч Ковиљ Тител Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Меленци Ковин Ченеј Иванда [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82, 84.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).