rȅn
rȅn
rȅn (српски, ћир. ре̏н)[уреди]
Именица[уреди]
rȅn, м
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Višegodišnja zeljasta biljka sa debelim korenom veoma ljutog, oštrog mirisa i ukusa koji se upotrebljava u ishrani Armoracia lapathifolia. [1]
- Porcelanska posuda u kojoj se služi ren, sos od rena. Бачинци Сусек Свилош[1]
Примери:
- Koren rena se uzima sa medom na prazan stomak, kao lek za bolesti pluća. [2] Остојићево [1]
- Kàka mi je žèna, nè treba mi rèna. Бачинци [1]
- Dànas ću vam rȅn prȁviti. Стари Сланкамен [1]
- Ȉč se tȋ ne cikìraj. Málko će da nàpariš nȍge, da jȇš rèna, da ti málko štȋpa nȏs, se ìznojiš i ìma da te prȇđe trónja. [3] [4] [5] Јаша Томић Сусек Лаћарак Свилош Сремска Митровица Буђановци Суботица Стапар Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Иђош Српска Црња Башаид Меленци Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Вршац Ловра [1]
Изрази:
- turiti komerenapod nos ("reći nekome vrlo neugodne stvari"; "A nek si mu turio rena pod nos"). Јасеново [1]
- Ìmatirèna ("ljutiti se na nekoga"). Ново Милошево [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 162.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.