rđavo

rđavo

rđavo (српски, ћир. рђаво)[уреди]

Прилог[уреди]

rđavo, прил.

Облици:

  1. ȑđavo [1]

Значења:

  1. Nepovoljno, loše. [1]

Примери:

  1. Òni se zdrȁvo r̀đavo između sèbe žívili. [2] Госпођинци [1]
  2. Mȉ nísmo pròšli tàko jȃko r̀đavo. Сомбор [1]
  3. R̀đavō mi ìzglēda. [3] [4] [5] Каћ Мокрин Ново Милошево Итебеј Зрењанин Перлез Сенпетер [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 231.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 342.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 145.

Напомене[уреди]