rúžiti

rúžiti

rúžiti (српски, ћир. ру́жити)[уреди]

Глагол[уреди]

rúžiti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. rȗžim, ružiti[1]

Значења:

  1. Kvariti, nagrđivati lep izgled. Суботица[1]
  2. Grditi, prekorevati, vređati, psovati. [1]

Примери:

  1. Ružila me di je stigla. [2] [3] [4] Јасеново Суботица Госпођинци Каћ Меленци Јаша Томић Бока Неузина Чип Ченеј [1]
  2. Šta vrédi što ga bába rȗži svȁki dȃn kad se ròdio tàki sȁv na svòju rȗku. Шурјан [1]
  3. Baba Rúža ga gŕdila, ga rúžila. Павлиш [1]
  4. Ona nȇće i ga rȗži. [1]


Изведене речи:

  1. rúžēnje [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 165.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141.

Напомене[уреди]