pridávati

pridávati

pridávati (српски, ћир. прида́вати)[уреди]

Глагол[уреди]

pridávati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. prìdājem, pridavati [1]
  2. -am, pridavati [1]

Значења:

  1. Popustiti pred teškoćama, klonuti fizički i psihički. Меленци[1]

Примери:

  1. Ȏn je kȕpio tȏ za muzìjān, i štȁ dȍbije stȃro, vàjkadašnje: járam òd volōva, svȅ što gȍđ ȉma stȃro, ȏn je nòsijo i pridávo u tȃj muzìjān — mùzēj — da se znà štȁ je po stȃrim bílo; skùpljāč bȉo. [2] Ново Милошево [1]
  2. Ȏn odnèse tȇ peškíre svȅ kȕći kod mòmka, kod òtog đuvègije što će da bȕdu svȁtovi, pa prìda njègovoj mȁteri. [2] [3] [4] Кумане Госпођинци Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид [1]
  3. Ȉmam još i svȋnje da prìdam. Санад [1]
  4. Prìda se vȕna u zȃdrugu. Бачко Петрово Село [1]


Изведене речи:

  1. prìdati [1]


Синоними:

  1. davati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 41.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 76, 116, 120, 124, 132.

Напомене[уреди]